среда, 25. август 2021.

Где да се нађемо?

 Где да се нађемо?

Да ли на прослави

неке годишњице мале матуре,

да би се обрадовали када видимо

да нисмо једини којима године,

упорно и немилосрдно,

повећавају бројеве на ваги

и смањују бројеве одеће,

схватимо да су нам вицеви бајати 

и већ одавно нису смешни

и да се више нико не сећа 

било чега, на исти начин?


Да са олакшањем сазнамо

да су наки од нас имали још мање среће

у животу,

да сазнамо да нас је све више под земљом,

док оркестар који чине клавијатуриста 

са матрицама и шабанајзером и 

певаљка у минићу фалшевима

увесељава све пијаније госте

песмама којима смо се смејали као клинци

јер су глупе, баналне и крш,

а сада као уживамо.

Да ли смо тада лагали једни друге у вези са укусом

или сада?

И не, нећу да ти признам да се 

уз ово најбоље весели јер

мене ово не весели

баш ни најмање.


Да ли да се састанемо

 у тапацираним играоницама,

док пазимо да се клинци не повреде, брзо

размењујући вести између повика и притрчавања

да се малишани подигну и врате на тобоган,

или да се договоримо у вези са одласком на кафу

или пиво, који се никада неће десити.


Док упоређујемо тачност сваког сата на зиду

са оним који носимо на руци

у сентименталној дискотеци

са музиком из деведесетих

која је требало да остане закопана заувек, тамо и тада

да плешемо смешни и сакривени буком и мраком

од свега због чега би заплакали,

од свега што никада нисмо рекли и признали

никоме, а можда ни себи.


Све вас волим и желим да вас загрлим и

чувам баш тамо где смо се растали пре

30 година

али молим вас

немојте да се налазимо.





петак, 9. јул 2021.

Све кошуље се на жици суше једнако без обзира на начин копчања

 Не гледам телевизију 

често јер имам и превише књига

али је на подла врата 

када се нисам надао 


ево га дошао је


неприметно и мазно као 

летњи шум

уселио се у моје снове

председник свих грађана


Понекад лежерно 

и кратко бацајући поглед

на свој ручни зглоб

док смо заједно

летели високо изнад планете

уживајући у разговору


није се уплашио висине као ја

није био окружен опасним

 џудо мајсторима

са набреклим појасевима


Зато што ми верује

зна да му не мислим зло


Растали смо се пред улазом у моју 

плишану собу

онда је он одлетео

а мене су увели унутра 









четвртак, 1. јул 2021.

Видимо се

 Желео бих да се мувам овде

још неко време, јер бих  да те гледам

и што мање сметам


Нека се томе све друго поклони:

себи сам одавно досадио

својим причама и упорним заблудама

од којих  не одустајем


музиком и речима које су 

сталне као маслачак на промаји


нека ми остане само око

друго ми не треба



Знам шта те чека, и мало ми те је жао:

1. због разочарања у пријатеље

2. сломљеног срца у љубави

3. свести о томе да си сам у свему 

4.  јер сви лажу

5.  најтежег помирења са 

самим собом.


Знам шта те чека, и мило ми је:

1. због револуције у стомаку и непроспаване ноћи после првог пољупца

2. плесања слободним стилом уз омиљену музику ( ваздушна гитара и замишљени бубњеви)

3. путовања

4. откривања шта све умеш, а ниси тога био свестан, а није ни тешко

5. топлоте сунца на лицу

6. мириса липе и дивље нане 

7.  врућег бурека  и хладног јогурта за доручак (посебно после пијанке)

8. укуса свеже самлевене кафе

9. влашког сира, домаће ракије од шљиве, дуње и јабуке

10. и можда ( али сумњам) откривања класичне литературе.


10 а. откривања библиотеке оног твог блесавог ћалета

свих тих прашњавих и буђавих светова

а који су баш за тебе

и у вези са тобом настали


видимо се дечко









понедељак, 21. јун 2021.

Како је леп дан и како је дивно време

 Пусти

ми песме веће од свега 

што може да понесе стих

залићу их француском вотком


и тоником који  би 

да буде плав јер воли да 

имитира океан


уз колут лимуна који се гура 

саааааааааа коцкама леда на 

на површини


ускоро ће и црна течност 

 да потече унутра

разврат месечевих бобица


Ухватићу тог овна јако за рогове

и одржаћу обећање

да сачувам пластични багер 

оном дечку који је морао у кревет


као један који пише само истину

ја сам  о себи умео тек да

куцнем у звоно и затворим круг

Che bella giornata! Che bel tempo!*


Не би ми сметало 

да нас у рају не чека ништа сем лепог вина

и грожђа

 а да је остало

све грешка у преводу*


* стихови су инспирисани и делом преузети из песме "What if..." коју потписују Бликса Баргелд и Тејо Теардо 





среда, 2. јун 2021.

Не свиђа ми се Реге ја га волим

 Измешани свет 

као на одбаченој палети

желео би да одвоји боје

и постане шах

можда је рђу лакше 

одвајати магнетом 

али сумњам

превише је дубоко захватила

немогуће је направити  рез

не би то умео ни

 хирург са приватне клинике

еј приватне


Непријатељи које измишљамо

тужно машу налепљеним реповима

и сврби их лажна грива

а рикнуо би само

када би му камион прегазио стопало


Док прецртани бројеви падају са календара

негде се назире лето

када плешемо Реге у кругу породице





петак, 16. април 2021.

Предводник каравана пред кућом звецка великим букетом металних кључева

 Знам да сам живео у сну и

да више не постојим

пратим ред за редом у књизи

и лицем клизи наговештај

 новог маја

на клупи под 

наранџастим сунцем

помаља се тон латица


Пси и деца су измешани

у радосном трку

по младој трави

тротинети, играчке и трицикл

разбацани по паркингу

пратим тај ред и 

знам да не постојим

 више


Живим у сну 

потонули зраци тамне и боду 

на образу

прсти ноћног ваздуха


све пакујем у руке

и предводим караван до куће

у нова бекства

и ко зна којој по реду

 стварности









среда, 31. март 2021.

Светла у сали и миран одлазак кући

 Предео је толико леп

требало би да га свет 

заборави


ако жели да преживи


У парку

још има понеког духа

са којим си одрастао

сваки ти је 

макар једном опростио издају

или те издао


зато и даље постоје


Ситни убоди који те сваког дана подсете

шта си погрешно рекао

не може да их отера ни жмурење

гримасе или тихи узвици


увек су ту


ако постоји пакао

ово му је сестра


треба ти фокус

неко да понесе на леђима сво смеће

које желиш да истовариш

један који је за све одговоран

ни свестан шта желиш да понесе


ниси сигуран да ли ће све 

тада престати

да ли крећу слова


то значи светла у сали

и миран одлазак кући




петак, 26. март 2021.

Приручник самопомоћи "Заспати поново у 4 изјутра"-сажетак

 Правите се да Онај Други 

у ствари не постоји.

Не улазите у расправу са њим/њом.

Као да је тамо прекинута веза.


Покушаће да вас заинтересује за разговор,

покренуће занимљиву тему али морате одолети јер

истог тренутка, како изговорите реплику,

покренуће се злокобни механизам.


Сада замислите да стојите пред зидом.

Ничега нема на њему,

то је обичан сиви зид.

Осећате како вас напушта напетост,

прво из врхова прстију и полако се подиже

 према центру 

читаво биће спознаје космички еквилибријум

тајне су пред вратима свести

 и светло полако улази унутра кад


Онај Други у кломпама доноси канте са бојом,

По једну у свакој руци 

и једну међу зубима,

полива тај зид и махнито се церека,

одједном ту је и касетофон који свира Хеви Метал


у ствари он је сав једна галама

он је машина за млевење аутомобила

он је константа а ово је његов сат, 

његово  финале


па ти спавај








субота, 16. јануар 2021.

Не само руке него и срце

Данас устајем као да ме је 
управо прегазио теретни воз
баш на оној станици
на којој стојим читавог живота

Руке ми трну
 од напрегнутног махања
а сви ви сте унутра и одлазите
па добро онда

-Збогом
ја волим такву театралност и
драму,

све преостале девојке су 
отишле са журке водећи
 понеког од вас за руку
нас неколико увек заврши 
скачући по соби
јер нама је музика све
свако пиће које 
једва прекрива дно ових флаша
није да се баци
и ево свитања

моји ментори
које сам увек желео да надмашим и
импресионирам
и који су остали равнодушни и
споро испуштали ваздух из образа
колутали очима
досађујући се

Поздрављам Вас
срдачно и насмејано друштво
до последње буксне
видим вас на прозору
и ви машете али то је смешно
јер нема светла напољу и ви само 
видите свој одраз у стаклу 

машем и ја најзад
срећан јер видим
да су ми у махању
пуне руке