Увек када кажем грађанин почнем да кашљуцам

Округли и масни лењивац

савијене кичме према

округлом стомаку

испод којег је до пуцања

набрекли уд

окреће се око себе

свуда тражећи

прилику да се забије

и испразни

док се не врати глад

Све што жели прождрао би

и тада ни река није довољна

док га не заустави метак

срчана кап

мождани удар или

државна администрација

пред овима је питом и кротак

рекли би фин човек

све док нема зидова

иза којих би се сакрио

са својим црним видео касетама без 

наслова и налепница

са својим прљавим часописима

невидљив иза лепог осмеха 

нове протезе

у шетњи са својом

симпатичном породицом

У сановник нисам одавно погледао

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Као један у којем
у белој Шкоди
путујемо сами
мој тата и ја

Онда када изненада стајемо
у Нигдини
он одлази да погледа под хаубу

Савијених леђа и са рукама у послу
ја стојим поред њега

на ливади се десно од нас
појављује јелен који
нас извесно време гледа

и нестаје у
не ко ли ко
скокова

пре него што је могао да га види
пре него што сам
успео да га натерам да погледа
и то је све
не знам

има код Павића
нешто у вези са јеленима и
печуркама, мислим
не сећам се баш јасно

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Можда никада нисмо видели исто
или гледали у истом смеру
мој тата и ја

Често тамо одлазим и ништа не понесем назад

Некад се у сну враћам
у просторије
у којима смо
вежбали своју музику
и веома јасно чујем
жуто црни звук
као на сликама
направљеним идиотом
из осамдесетих
на крову
где проводимо време
делећи касете
заувек млади
заувек заглављени тамо
и тада

јасно чујем тај
благ и расплинут
звук као млечно бела и
мека прашина
и дим

као топли јулски ветар
који неочекивано
доноси болне мирисе
чујем кости које расту

у њему постоје речи
али не могу да их сачувам
не могу да снимим

више пута сам покушао да све то
изнесем
и нисам успео
није ми дозвољено

али једном ћу успети
видећеш

Где путују светлосне сенке

По зиду собе ноћу су увек
летеле светлосне сенке
рекла си ми да то
 аутомобили пролазе улицом
гледао сам их дуго
док не заспим
питајући се где путују

Испод тешког јоргана
грејала си ме дахом
волео сам да останем тамо
још дуго после буђења
да сачекам да се вратиш из цркве

Питао сам те зашто тамо идеш
тамо нема ничега сем баба
ниси се љутила

Разгледао сам заниљиво
светлуцаво камење из рудника
које сте држали на полици
читајући римске и грчке митове
и легенде
из лепих књига
са тврдим и златним корицама

Сваки пут када се пробудим код куће
из поподневног сна
мој син и ја гледамо светлосне сенке
на зидовима и сетим се тебе
али му ништа не кажем

не познаје те
а и не могу

за Вишњић Јању

Неколико предности споријег ходања улицом

Откида ми се
по један део сваког дана и
све ме је мање
огрубео сам и
не могу да поднесем плач

А стакло их има изјутра
можда за старце који
споро ходају тротоарима
не марећи за откинуте делове

та спарушена и мрзовољна
упорност
да се спречи свачија журба
све ми је ближа

боље него да кажу:
сачекај, погледај око себе
удахни и заустави се, где ћеш
долази време великих суза

то не мари за твоје рокове
пројектовани раст
планове проширења
тржиште и конкуренцију

стићи ће и не можеш побећи
слике су мутне и разливене у брзини
не видиш јасно и не знаш да је
све само једанпут

није важно да ли ћеш ме претећи
чујем твоја цоктања и нестрпљивост
а не знаш
чиним ти услугу