Све ми је јасно али

Цокћем језиком
набраног чела
вртим главом у неверици
гледајући вести

Не свиђа ми се
 прозрео сам лажи с телевизије
црвеним од незналица
које су стигле далеко

забринут сам за децу
за све што их очекује

-Ништа ми се ово не свиђа
кажем жени
док седим за столом
 и гутам оброк за троје
торте и колаче

загледан у неколико екрана
истовремено
забављен светлом и бојама
које мозак не постиже да памти
ни да поднесе

вртим главом у неверици
призивајући из измишљене
сопствене историје
неко непостојеће време

кад је све било
и тако даље

али не да ми се
да кажем у реду сада је доста
 идемо одавде
 оставимо то што нам упорно смета
да радимо земљу
да скупљамо воће које ломи гране у шуми
да правимо пекмез и компоте
печемо ракију
не пада ми на памет

седим овде пред вестима
паметно цокћем
мљацкам и прдим

Ово је све што имам од пртљага

Видео сам

како се до малих врата 

дошуњала моја 

плава птица

у огледалу

док сам нежно 

скидао праменове пене

са образа

на које си

само пар тренутака раније

положио своје ситне 

и топле дланове

сине

док сам се трудио

 да те успавам

држећи те у загрљају

на својим коленима

који чврсто отвараш очи

веома упорно

и спремно 

испаљујеш нове стихове 

ја сам сигуран да је бог

ту и сада

ово је све што желим од пртљага

када једном кренем 

према светлости

Нећу да будеш усамљен

Поделио бих са тобом речи
које не знам шта су
али више не могу да их задржим.

Као порука у боци,
лимена кутија закопана у башти
препуна тајни које знам само ја.

Пуштам их да се претворе
 у јединице и нуле
и чекам да их неко покупи
као мамац са пецаљке.

Желим да их поштени налазач задржи.
Могу му помоћи да се угреје
кад је сам у глуво доба,
ако му је ћебе прекратко а постеља
пуна невидљивих чворова.

Довољно су велике да их подели
ако жели.
Практичне су за понети
и имају неограничен рок трајања.

Али не примам рекламације
јер не знам где би ме могли пронаћи
 ни када.

Написао сам их за тебе али
и за себе.
Не познајеш ме али то не значи
 да ти не желим добро.

Када покупимо остатке
свега што је поломљено
када покушамо да направимо  некакав ред
надам се да ће нешто и остати.

Тада би могли поново да кажемо-
верујем ти.
Желим да те чујем.
Нећу да будеш усамљен.