Čemu služe dizalice

Čemu služe ove dizalice,
šta čupaju iz vode i zemlje,

sve to je zaleđeno i ravnodušno,
ni u snu,
otkinuto ni iz čega
bačeno ni u šta

ništa

ovde sam
jer ipak ima milosti
a nešto nje je
došlo i od ljudi

a ljude ne volim.

Pokušaj da tome nađeš
rešenje, genije.

i odgovor


pred silinom svemira

i večnošću,

Kakva uteha.

Monodrama sa pevanjem

Razgledam ove police
pevušeći.
Mada je katalog
nepotpun,
veome su lepe.

Danas nisam verifikator
a sagovornika odavno
više niko ne traži.
Snalazim se na sledećem zadatku.

Potpisujem bezuslovnu predaju
pred papirom ispunjenim
olovnim slogovima,

dok svi polako napuštaju
umorna sedišta.

Moja monodrama je
prilično svedena,
i lako se pamti;

Srećan čovek pevušeći
veselu melodiju,
razgleda policu sa knjigama.

Nema dijaloga,
zavesa.

Rudarton

 Izdavač koji je od zaborava spasio najveći deo snimaka koje su napravile majdanpečke muzičke grupe. Tu je gotovo sve što sam i ja snimio, sa bendovima Harold, Equites, Pjesn, sa pratećim bendovima Defloratori i Akustosi i pod svojim imenom.  Mnogi će se podsetiti da je u Majdanpeku, nekada postojala veoma živa i raznolika muzička scena. Ja očekujem da sve ponovo krene. Ustani, Lazare!

 Link: Rudarton

Zen

Ponovo se nakupilo prašine na stolu,
reče moja supruga.
Vidim trag tvojih prstiju,
sada, dok gori lampa.

Negde sam morao da spustim svojem prste,
odgovorio sam.

Mogao si i da je obrišeš,
primeti moja divna žena.

Ako priđemo tome spekulativno,
prašina dođe i ode,
i ne postoji de facto.
Prašina je iluzija,
recitovao je dobri muž.

Mogao si da obrišeš tu iluziju,
glasio je odgovor.

To je zanimljiv diskurs
i zahteva dosta razmišljanja.
Da li je moguće obrisati iluziju,
trudio se muž.

Jeste, krpom,
rekla je supruga,
Zen majstor.

Kakvo rešenje,
pomislio sam glasno,
Napisaću o tome pesmu.