Устао сам да заплешем
али се музика променила.
Ову коју сада свира
наш лепи оркестар
не познајем.
Онда сам одшетао
до прозора
да прикријем своју неспретност
погледа залепљеног за нешто
мутно које се једва назире
кроз мусаво стакло.
Овако често умем
да закорачим у празно
навикао сам.
Помислио би човек да
ми је вид слаб
али је у ствари нешто друго.
Гледам Вас и разумем
и доста мирно пратим
долазак неизбежног тла.
Немаш палату
и то је твој изговор
да се ни око бараке не потрудиш.
Немаш фијакер и зато мислиш
да је узалуд
желети коња.
Хтео сам да заплешем
али ме нико више и не пита
која је то музика
за коју знам кораке.
