Živeli!

Svetovi su uredno složeni
na polici
dovoljan je bio
samo mali napor volje

Meka prašina se nešumno
spušta
prilikom dodira
sistem pokreće svoju gravitaciju

Stojim pred ovim starim
komadom nameštaja
kao viša instanca

Koncept i hronologija ne postoje
samo

uvodenje reda
da bi osvajanja novih kosmosa
postala moguća

Ovakav novi poredak
pokazuje nam način
da proživimo preostale dane na zemlji

Što više porasteš
sve izgleda manje

Moji kristali blistaju u moru
smeća koje gubi moć
da me uprlja.

Mogao bih da najzad
popijem i piće
Živeli.

Za stepenik iznad tla

Imao sam 14 godina
i već sam bio gotov,
zaražen.
Nije tu bilo para,
ničeg da se osvoji,

samo muzika.

Na drvenom pragu
tek nešto malo višem
od poda
koji smo zvali binom.

Pre više od 25 godina
to je četvrt jednog veka.
Kako to zvuči?

Nekada bi mesecima vežbali
često bih menjao reči pesama,
da bi bile angažovanije, zrelije,
nismo mi neki klinci.

Nije bilo prihvatljivo
skidati akorde,
to sam zvao krađom,
kakva glupa ideja.

Sve je moralo biti naše,
autentično,
nema obrada.

Svakoga ko bi se usudio da
prekrši ovaj princip,
smatrao sam budalom,
tezgarošem,
jeftinim muzikantom.

Gde su ti ideje, čoveče.

Bilo je lako napraviti svirku
u Maloj sali.
To je bilo nešto,
prilika da zablistamo.

Loše ozvučeni,
sa ponekim pivo u sebi
pokušavali smo da iz pozajmljenih gitara
i rasparanih bubnjeva
izvučemo nešto artikulisano,
da galama postane pesma.

Strofe i refreni su tužno zamirali
u mikrofonu.
Monitori su krčali,
ako bi uopšte i radili.
Ispred nas lica sugrađana koja se
uglavnom dosađuju,
naručuju pesme koje vole
i koje ti ne pada na pamet da sviraš,
čak i kada bi znao.

Mrzovoljni tonac nam
rukom daje znak da siđemo
jer sledeći talenti se
već spremaju.

Razmenjujemo delove opreme sa njima,
hrabre nas da smo bili dobri,
i mi u to verujemo.

Bio bih iznuren,
pregoreo,
često i nezadovoljan

ali


dok smo za stepenik iznad tla
i čekamo znak palicama,
četiri udarca
koja se probijaju
kroz zamor, dim i nervozu,
svet je mogao da nestane.

Bilo bi dovoljno.

Ljudi iz A i B

Ljudi iz A
želeli bi da je hladnije u B
možda i nešto gore
često se i ne trude da sakriju
koliko ih ne vole
kome još treba razlog

Taj osećaj ih greje zimi
osvežava leti
postoji to
gde se svi slažemo

Ljudi iz B
ne osećaju bilo kakve prednosti
naprotiv
voleli bi da imaju

veliku reku

ravnije ulice

kao ljudi u A

O nama koji živimo svoje dane
podeljene između A i B
niko ne zna šta da misli
možda ništa

tako je najsigurnije