Време је сан

Изнад нас
белим трагом далеко
путује неко
у грлу крије

промукли глас
без довољно снаге
да више каже
од не и да

И пушта да останем сам
да све видим и знам
 и каже да време је сад

Тај звук
гледам јутро у магли
грубо ме буди
тешко узимам дах

Исти је дан
по кори на хлебу
води ту звезду
Бог пише по небу

И даје дар да останем сам
да све видим и знам
и каже да време је сад

Време је сан

Исидор Игић и Џони Промис- Пажљиво разгледање читуља

Оној генерацији која је требало да победи у маратону

Она је требало да победи у маратону
али су јој корак пред циљем
избрисали линију и померили је
још неколико стотина километара ниже
 на неозначеној стази

Требало је да победи у маратону
али су јој у последњој етапи
пуцали у чело из пиштоља за старт и
оставили је да искрвари на путу

требало је да победи
али је трка била поништена у току
и нико им није рекао

променили су правац и почели су
да се сударају главама

она је требало да се провуче кроз смешне и
тешке препреке које су поставили
и после су
сакривени у ниском растињу крај пута
једва издржали да не прасну у
гласан идиотски смех

која је требало да победи
али су узели једно АЛИ
 и повећали га толико
да га је било немогуће заобићи

стаза је била таква да се није могло рећи
где је овде
а погрешно нам се учинило да је тамо

она која је требало да победи јер
је имала снаге да никада не престане да трчи
иако је већ била саката, слепа и блесава
и која се већ са носталгијом присећа
ствари којих се гадила

смеје се када ништа није смешно
очеви су јој изгинули у ратовима
пострадали у болештинама
а мајке затворене у неколико корака
свакодневних смицалица и заборава

којој су дали отров који никада није
избледео из крви
од којег свест није зарасла

жао ми је гадите ми се волим вас
генерацијо маратонаца којима је поништено

поништено све