Gospodine predsedniče

Gospodine predsedniče,
ja Vas molim,
ne zaboravite na nas.

Mi strpljivo čekamo
da primetite našu vernost,
iako smo daleko.

Dozvolite da Vas podsetim:
iz našeg se grada
nikada nije čuo
nijedan glas
protiv Vas.

Ne predsedniče,
ovde se čuje samo divan cvrkut
prolećnih ptica
u krošnjama.

Zato mislimo da nije fer
da ne dobijemo nijednu novu fabriku.
Dobili su mnogo više,
oni koji Vas ne vole kao mi.

Svesni smo da ovih dana
neki kleveću, na ulici
iako im pružate ruku prijateljstva.

Ovde nema takvog sveta.
Svi su primili, od srca
Vaš veliki

plan.

Siguran sam da za nas
Vi imate najveći.

Ali pre svega,
nagradite naše direktore
koji se trude da Vas pratimo
na ekskurzijama
i svuda gde je potrebno,
da slušamo govore.

Zaslužili su,
jer uvek brižno proveravaju
da ne zaboravimo
da Vas izaberemo,
nikada nam ne brane da Vas hvalimo
i da se radujemo Vasem dolasku.

Ovu priliku koristim
i da Vam čestitam na blistavoj pobedi.

Srdacan pozdrav,

Isidor Igić.

Proleće lenjivca

Proleće ima zelenu snagu
prema kojoj se osećam kao mrav
Ali i mravi mogu da pokore ovaj svet
bez žurbe i uvek na poslu

Ja nisam mrav
Više podsećam na lenjivca
Ili medveda, kada sam u simpatičnom
okruženju

Danas je nedelja
Ali boga se ne boje
Vlasnici privatnih prodavnica
Čak ni danas
Na Uskrs

Radi još i pogrebno preduzeće
Jer ljudi umiru i nedeljom

Ptice u krošnjama kao da slave
Njihova pesma zvuči radosno
Iako one ne mare mnogo za to
Kako mi njihova pesma zvuči

Lenjivac hoda trotoarom
Nedelja nikome nije svetinja

Srećan Uskrs.

Nikad je nisam tražio jer sam je uvek imao

Više nema straha
ovo drvo je kamen
u korenu
i više ne ume da se povija,
hrapavo išibana kora,
na neki način je
i lepa.

Više nema straha
sva ta bića
ostala su u detinjstvu
otišla pod zemlju
ili je napuštaju
jede ih zaborav.

Sada me ti saplići
zatvaraj i tuci,
podsmevaj mi se
uzmi sav moj novac
laži me i naređuj,
uhodi i snimaj,

ali ti ćeš zauvek ostati rob
a ja sam slobodan

Evo ti još jednom
da zapamtiš

zauvek ćeš ostati rob
a ja sam slobodan.