Несрећа неких од вас који су залутали мирише лепше

Живот са залуталима
чија је несрећа подједнака у свему
сем што понекад
неко лепше мирише.

Ноћни очаји који долазе
са свежином свитања
увек су поновљене смрти.

У њима сам под покровом
чаршава а раздражени и промукли
пси лају иза прозора.

Није важно шта ће се следеће
догодити са мном.
Деца ће ускоро све умети сама
и тај страх ће нестати.

Успео сам да те сачувам
да се не повредиш када сам пао, сине
и од тада знам.

У овој јутарњој обамрлости
постоји помиреност
која ме изненађује.

Нигде није безбедно

Нема корака
којем празнина
није поставила замку

Оне су у пустињи
има их
окачених о обећавајућа
светла мегаполиса
има их и у твојој
охолој самоћи
у твом алавом новцу

опасно се нагињу
над сваким новим редом
који напишем
са намером да отму
искористе и баце

панично батргање у мрежи
само те  снажније упетљава
и везује

мора се остати миран

пусти да се одмота
да се открије у немоћи
нека њушка око тебе
диши равномерно и дубоко

не качи своје мисли на њене понуде
удице
нека иде