субота, 16. јануар 2021.

Не само руке него и срце

Данас устајем као да ме је 
управо прегазио теретни воз
баш на оној станици
на којој стојим читавог живота

Руке ми трну
 од напрегнутног махања
а сви ви сте унутра и одлазите
па добро онда

-Збогом
ја волим такву театралност и
драму,

све преостале девојке су 
отишле са журке водећи
 понеког од вас за руку
нас неколико увек заврши 
скачући по соби
јер нама је музика све
свако пиће које 
једва прекрива дно ових флаша
није да се баци
и ево свитања

моји ментори
које сам увек желео да надмашим и
импресионирам
и који су остали равнодушни и
споро испуштали ваздух из образа
колутали очима
досађујући се

Поздрављам Вас
срдачно и насмејано друштво
до последње буксне
видим вас на прозору
и ви машете али то је смешно
јер нема светла напољу и ви само 
видите свој одраз у стаклу 

машем и ја најзад
срећан јер видим
да су ми у махању
пуне руке