Rafovi su visoki kao zgrade i večni

 Vratio sam miris novina u subotu

obilazak starih zgrada kroz šetnju rodnim gradom

sve su i dalje tu

nisu pretrpele velike promene

sem što u njima više nema 

mojih ljudi

ne izgleda mi da ih to naročito zanima

one su i dalje tu

Vratio sam rok muziku u slušalice

jer i dalje može da me iznenadi

iako je godinama to dalek i mrtav zvuk

 ljudi koji su mislili da je 

nešto drugačije moguće

uvek je ta putanja običan krug 

koji nas vreća na mesto sa kojeg su

pošli svi naši roditelji

to je rekao neko pametniji od mene

ja samo kradem

i šta sada

neke zgrade su kupili i 

postaće ponovo prodavnice 

u vlasništvu nekih drugih

podjednako poroznih ljudi

a naša deca šetaće se između rafova

između ulaza i

ništa

Pravila se nisu promenila

 Iako sam stariji

i dalje volim da gledam u radio

i da u njemu zamišljam male ljude

Muzika se promenila

nije čekala da se naviknem na nju

moja je bila neobična i u svoje vreme

a sada kada su svi shvatili

ništa mi više ne znači

ne dira me

Više ni sa kim ne želim da razgovaram

pristojan čovek

ne treba da šutira one koji su  na zemlji

Vi naravno ne propustite priliku

toplo je u gomili

ne obazirite se na neprijatne mirise

Ostalim danima me obično ne zanima

Subotom ustajem rano

Iako ne moram.

Veselo se spremam u predsoblju

i izlazim.

Prvo na kiosk po novine.

Onda do pekare na doručak.

Za stolom listam naslove na prvim stranama, 

to je sasvim  dovoljno.

Subotom izlazi kulturni dodatak u Politici

Koji nije loš.

Ima ukrštenica a

U poslednje vreme pokušavam da rešim  Sudoku.

Mirisi: vrelo testo, sveže štampane novine,

Rosa od snega koja svaki put ulazi

Kada se otvore vrata.

Sugrađani dolaze po hleb I peciva

I šale se sa prodavačicama.

Osmehujem se dovoljno

Da ne budem baksuz.

U povratku obilazim tezge na pijaci

I kupujem povrće i sir.

Dok se vraćam kući

Slušam muziku iz telefona.

U poslednje vreme

Ne volim reči u muzici.

Odvode me tamo

 gde mi se ne ide.

Kod kuće otvaram slatkiše I pijem kafu.

Uskoro će ustati i ostali.

 

Subotnje jutro

Jedino vreme koje sam odvojio za svet.

Recenzija nastupa u Jugošpedu

Ovde je

Najava

 Kada se uz tresak

Sve stropošta

I podigne oblake prašine

Kada naoružani I goloruki

Sa obe strane

Krenu u svoj poslednji juriš

 

Iako odavno ne pušim

Pokušaću da pronađem cigaretu I upaljač

I  duboko uvučem dim

 

na bezbednom broju kilometara

 iza debelog stakla

Ta-raaa

 U ritmu tatara-ta

Tastature

Kroz mirišljave magle

Iz šoljice

Bežim I vraćam se na redove

 

Redovi dolaze

 I nestaju

Danas je prvi dan Slobode

 

Sloboda je ustala sa vrata

Protegla se, zevnula I rekla:

Daj da vidimo ko je još tu

 

Ko je tu

ima li nekoga

Da nas dočeka

 

Da ga posetim

 i pokažem mu svoje ruke

I u rukama poklone

 

I tatara-ta

Hahahaha

Ne volim reči kao što su damari

Naslonio sam se laktom na sto

A dlanom pokrio usta

i gledam u knjigu na ekranu

A hodnikom prolaze

Ljudi u uniformama

 

Oni ponekad pogledaju u mom pravcu

Radoznali su da vide šta  radim 

 

Sa zvučnika dolazi muzika

Koja je gotovo nečujna

Jer ne želim ometanja

 

Uniformisani ljudi 

Sa telefonima na uhu

mršte čela stiskaju usne

 

Ima i onih koji tiho razgovaraju

Jer prenose važne poslovne odluke

 

U ostalim kancelarijama

Kuckanje po tastaturi i

Veoma često smeh

 

Stručno osoblje puno je skraćenica

Koje zvuče ozbiljno

Spremačice prolaze sa uzdasima

One znaju šta se dešava