петак, 31. мај 2019.

Тат твам аси

Ово јеси ти
обавијаш покислу грану прстима
да истресеш црне капи
на своје лице
на лице детета
док се охлађена крв споро
пење уз крвоток

тат твам аси
и поглед који одапињеш
ка видиковој линији
Дунава и неба
а ветар је избистрио мисли и
отерао прашину

Ово јеси ти
мирис горућег тамјана
пренеће те на другу страну
чврсто те стегнувши ѕа потиљак
као штене

тат твам аси


петак, 10. мај 2019.

Приказ једне александријске пластике

Саши Скалушевићу Скали

Правио сам кругове око твоје
пластичне Александрије,
после сам ишао бициклом.

Желео сам да једну књигу
 изнесем из пожара,
ону,
жутих корица и насловом који је као
 немар према глупостима,
изнад сахрањених аутомобила.

Ушао сам унутра чио и свеж
али су ме аперкатом дочекале
пре свега кратке песме,
да,
оне су као песнице.

Треба рећи овако:

Ушао сам унутра са добрим намерама.

Међутим, дочекале су ме снажне
кратке песнице и ја сам се предао
и као прави Мазох,
нисам тражио да стану.

Изнео сам је до пола сагорелу,
сав изубијан и модар
али промењен и ведар,
упрљан истопљеном пластиком,
која ће се развући светом
и преживети милион година
јер још нема тих бактерија које би је појеле.