Neophodna veština za pristojne ljude

Otišli su da posete
jednog pristojnog čoveka
koji je u svojoj
gotovo praznoj sobi
pažljivo razgledao
neke predmete

Nisu razumeli šta to radi
složili su se zato
da je to nepotrebno
i oduzeli su mu ih
izgazili nogama i slomili

Nadali su se da će
umanjiti svoj
a uvećati njegov jad
ovakvim postupanjem

Čovek im se ljubazno nasmejao
i kao pravi domaćin
ponudio kafom
Ispratio do vrata
i rekao doviđenja

Kada su ga nakon nekog vremena
ponovo obišli
shvatili su sa užasom
da je veštim prstima
izradio nove predmete

Ovog puta su mu odsekli prste
ali jad koji su uporno prizivali
nikako da dođe

Prilikom sledeće posete
u sobi nikoga nisu zatekli
i ništa nisu pronašli

Zbunjeno su se okretali
dozivali i pretili
ali bez uspeha

Izneli su i spalili preostali nameštaj

Svaki deo male sobe je
ostao ispunjen neobičnim svetlom
toplim i umirujućim
kakvo nikada nisu videli

Kako su veoma brzo iscrpeli
sve ideje da bi napravili još štete
osetili su dosadu i rešili da zauvek
napuste to mesto

Nikada ga nisu pronašli
jer je uspeo da razvije
sposobnost neophodnu
svakom pristojnom čoveku

Postao je nevidljiv

Šta ako je jedan od nas, tako počinje refren

Ako iz očiju
uspem da isteram piljevinu
i pažljivo pogledam

jasno kao kristal
u zraku vode
Vidim plan

Možda mali anđeli
ipak paze na nas
sa krilima kao iz
crtanih filmova

daju nam mudre savete i
onda puf
nestanu kada odluče
da nisu više potrebni

ne znam

možda su više kao
u "Nebu nad Berlinom" ,
zaljubljeni i zamišljeni
recituju kriptičnu poeziju
koja je lepa

Možda su samo usnuli starci
koji su davno zaboravili svoj zadatak
kao neki službenici na šalteru
sive birokrate
koje ništa više ne može da iznenadi
ni da obraduje

A ako je Bog samo
stranac u autobusu
koji pokušava da stigne kući
ali čekaj
to je iz neke druge pesme
koju nisam ja napisao