Živeli!

Svetovi su uredno složeni
na polici
dovoljan je bio
samo mali napor volje

Meka prašina se nešumno
spušta
prilikom dodira
sistem pokreće svoju gravitaciju

Stojim pred ovim starim
komadom nameštaja
kao viša instanca

Koncept i hronologija ne postoje
samo

uvodenje reda
da bi osvajanja novih kosmosa
postala moguća

Ovakav novi poredak
pokazuje nam način
da proživimo preostale dane na zemlji

Što više porasteš
sve izgleda manje

Moji kristali blistaju u moru
smeća koje gubi moć
da me uprlja.

Mogao bih da najzad
popijem i piće
Živeli.

Za stepenik iznad tla

Imao sam 14 godina
i već sam bio gotov,
zaražen.
Nije tu bilo para,
ničeg da se osvoji,

samo muzika.

Na drvenom pragu
tek nešto malo višem
od poda
koji smo zvali binom.

Pre više od 25 godina
to je četvrt jednog veka.
Kako to zvuči?

Nekada bi mesecima vežbali
često bih menjao reči pesama,
da bi bile angažovanije, zrelije,
nismo mi neki klinci.

Nije bilo prihvatljivo
skidati akorde,
to sam zvao krađom,
kakva glupa ideja.

Sve je moralo biti naše,
autentično,
nema obrada.

Svakoga ko bi se usudio da
prekrši ovaj princip,
smatrao sam budalom,
tezgarošem,
jeftinim muzikantom.

Gde su ti ideje, čoveče.

Bilo je lako napraviti svirku
u Maloj sali.
To je bilo nešto,
prilika da zablistamo.

Loše ozvučeni,
sa ponekim pivo u sebi
pokušavali smo da iz pozajmljenih gitara
i rasparanih bubnjeva
izvučemo nešto artikulisano,
da galama postane pesma.

Strofe i refreni su tužno zamirali
u mikrofonu.
Monitori su krčali,
ako bi uopšte i radili.
Ispred nas lica sugrađana koja se
uglavnom dosađuju,
naručuju pesme koje vole
i koje ti ne pada na pamet da sviraš,
čak i kada bi znao.

Mrzovoljni tonac nam
rukom daje znak da siđemo
jer sledeći talenti se
već spremaju.

Razmenjujemo delove opreme sa njima,
hrabre nas da smo bili dobri,
i mi u to verujemo.

Bio bih iznuren,
pregoreo,
često i nezadovoljan

ali


dok smo za stepenik iznad tla
i čekamo znak palicama,
četiri udarca
koja se probijaju
kroz zamor, dim i nervozu,
svet je mogao da nestane.

Bilo bi dovoljno.

Ljudi iz A i B

Ljudi iz A
želeli bi da je hladnije u B
možda i nešto gore
često se i ne trude da sakriju
koliko ih ne vole
kome još treba razlog

Taj osećaj ih greje zimi
osvežava leti
postoji to
gde se svi slažemo

Ljudi iz B
ne osećaju bilo kakve prednosti
naprotiv
voleli bi da imaju

veliku reku

ravnije ulice

kao ljudi u A

O nama koji živimo svoje dane
podeljene između A i B
niko ne zna šta da misli
možda ništa

tako je najsigurnije

Roboti, ptice i tigrovi

Počinjem da verujem
u sve neočekivane veze
koje nalaziš
među rasturenim predmetima.

Uklapaš neverovatne oblike
kojima ne odaješ namenu
ni značenja
već samo smešna imena.

Ispod našeg kreveta je džungla
sa opasnim tigrovima,
koji nisu jači od nas.

Ptice padaju na pojilo
pre dugog leta
na našem tepihu.

Roboti nas nikada neće naći
ispod ćebeta,
ako budemo tihi
i zatvorimo oči.

Zlatna piramida

Zlatna piramida
vrela radost koja se
valja po zahvalnim nepcima.
U susretu sa
hladnom revnošću noža,
krcka svetlucava kora.

Namirisani oblaci nalaze
svoj put kroz nozdrve,
pravo do srca.

Trouglovi radosti,
kore ispunjene sitnim mesom,
belim zlatom i
jabukama,
pružaju svetlost svetu.

Gusti i kiseli gutljali
zalivaju ovo blago,
koje se predaje i topi
u zagrljaju.

Koen bi umeo

Koen bi umeo da
napravi lepu baladu
čak i od pesme koja počinje
sa "možda".

I Koen zaslužuje Nobela.

Kao da sam dospeo ovde
samo da posmatram
nemoćan da dođem
do bilo kakvog
tačnog rezultata

Možda je to u redu
ali me čudi takav zadatak.

Stvari su istinite
ako su jednostavne i
lako ih je razumeti
ali postoji i muzika
a muzika je magija

Ovo je za mene nerešivo.
Ako nešto o tome saznate
pišite mi.

Isidor i Defloratori - Novembar

Moj dobri poznanik M

Moj dobri poznanik M
srce lokalnog radija
sreće me na ulici,
kaže da mora da ode
jedini je do kraja verovao
da neće morati.

Grad je bez muzike
i uporno nasmejanog tonca
kojem niko ne može da plati

godine u kojima je
bezbroj puta naterao
dotrajalu tehniku da svira
u kojima je sam,
za miksetom u praznoj stanici
vodio bitku da u etar izađu vaše
duhovite muzičke čestitke
servisne informacije u vezi sa
grejanjem i restrikcijama
godine
u kojima je spasavao LP ploče od bacanja
pa ih na kraju i transformisao
 u drugačije zapise
upoznajući se sa džezom,
za koji nikada nije mario ranije.

Dobri moji,
gotovo da vam je uspelo da oterate
sve najbolje, još samo malo
izdržite.

M odlazi sa osmehom,
koji još niko nije uspeo da pokvari.

Primi puno pozdrava

Doći ćeš poslovno
predvidljiva i bela
smrti,
kao još jedan izlazak po
mleko i hleb,
sa ukusom
drugačijim od vanile
i satima zagušljivim i teškim
kao šah.

Moje lice, ravno ili naborano,
ne znači ništa.
Svet se smiruje kao
led na bari.

Kad bi za tobom ostajao
miris lipe i svežih novina,
čajnog keksa i kafe,
smrti,
meni bi bilo manje neprijatno.
Tebi je ionako svejedno.

Suv ili mokar od nervoznog znoja
jednako sam ti drag
ti ne mariš.

Primi puno pozdrava,
u potpisu

Ulica nekog kapetana

U zgradama.
skrivenim iza voćnjaka
živimo lepo.

Ludosti dalekog sveta
nam ne dolaze,
sem ako ih sami
ne pozovemo.

Ako zatvoriš prozore,
ako zatvoriš vrata,
nećeš ni znati da postoje.

Gusta ograda
zelena je u leto
i šarena u jesen.
Miris zrelog voća
protiv teskobe godina.

Svi se dobro poznajemo
i ponekad
popijemo kafu.

Magle su nad rekom

Magle su nad rekom
i naselje se lako
ispružilo po brdu

Ovaj svet
gubi moć da impresionira

Meni je preostala tišina
i jedno obično pomirenje
sa prividom u koji verujem
u koji verujete.

Samo davanje je
dostojanstveno
pa makar
bilo i predstava.

A svetina je uporna
i najbolje se upoznaje
kada misli da ne gledaš.

Kada je oklop mekan
a osmeh još uvek
nespreman.

I posle svega
nisam impresioniran.

Nasmejani vuk

Došao je u san
nasmejani vuk,
kao prijatelj
koji shvata bez pitanja

Sedeli smo kraj vatre
on nije govorio
ja sam plakao

U san odlazim
nadajući se
još jednom susretu

Lepota vam je

Lepota vam je u oku
TV drugovi,
u vašem još posebno
istančana i neporeciva

ugrejte se malo
na plamenu ovih reči

vi volite
reči koje vas maze

i u pravu ste

do poslednje pare

Najbolja pomada
može prevariti godine

rođenja

naš ukus vam neće
pokvariti lepotu

možda ste rođeni s tim


Vi pucate od zdravlja,
pucate iz ustiju,
rukama i iz pištolja

i zašto da ne budete prvi
koji će baciti kamen?


za njim će poleteti i drugi
i lavina kreće od
suze ili šapata

Zar se sumnja
u vaše dobre namere?

Svašta.

Ovo nije štrajk

Ovo nije
štrajk komunalne službe
ali smrad je nepodnošljiv
i kanalizacija u slapovima
natapa stepenište

Da smo načisto
ovo ne pišem u Londonu
i nije 1977. godina
kada je pobuna postala muzika.
Jedan pokret.
Smeće i smrad su izveli na ulice
čitavu jednu mladost
stavili im u ruke olovke i gitare
bes se pretvorio u kunst.
Jedno veliko Ne
i ništa
zamenio je život koji je stao u
jedan radostan vrisak.

Eksperimentom je dokazano:
Ljudima ovde možeš slobodno
da sereš po glavi,
ne bi ni zevnuli.

Da se ne zamere.

Doduše, ne bez napora

Voda svetluca
a senke i svetla
poskakuju na platnu.
Zadrži taj trenutak
i budi zahvalan.

Boje se razigravaju
u jesen.
Ja volim džempere
miris pečenih paprika
mlado vino i rakiju.

Ovo je vreme kada najlepše čitam.
Nema nepotrebnog isparavanja,
želje da se ostane u hladu.

Ugašenost ovih boja je
nekako gospodska
i sve podseća na zrelu smirenost,
ne kao u julu
ili avgustu.

Eto vidiš Ivana.
Umem ja da napišem
i lepu pesmu.

Pogled sa obale

Pogled sa obale me podseti
da postoji još ponešto
važnije od trbuha
mada ne dolazi često
i nije dokazano.

Ja ovde dolazim  tražeći tišinu.
Kao da moram da je otmem od
kosilica i dokonih baba,
ćelavih mladića sa opasnim psima
i bezbroj tetovaža
na kojima su manastiri i ocila
i koje mi ne daju da sumnjam
u njihovu ljubav prema otadžbini.

Ipak ostavljaju govna
svojih balavih kerova
za sobom,
piksle prazne kroz prozor
i redovno ulepšavaju
ove visoke krošnje
smećem u plastičnim kesama.

Nastavljam da čitam
na klupi, kraj obale.
Dunav je divan.

 

Od svih putnika

Od svih putnika
najvise su sumnjivi ovi napred,
najstariji,
okoreli,
ne mogu me preći.

Iza njih je nekakva žena sa detetom,
trebalo bi da je majka,
ali joj se to ne svidja.
Trese i vitla vrištavog dečaka,
kao nekakvu kesu sa otpacima.

Iza njih sam ja
budno motrim sa sredine

Iza mene su mladi
potpuno obuzeti svetlom iz svojih
malih igračaka,
nekorisni, lenji i tupavi
" i to je sve" napisao bi Selin.

Mute nešto.
Nimalo im ne verujem.

Ja sam negde na 90 %
s obzirom na to da sam najzad
došao do kinte.
Kinta me popravi za 35%.

Ostalo je metafizika.

Ljubav prema čoveku

Niko im nije rekao da
ne upiru prstom
ne umeju da koriste kontejnere

Zatečeni jadom koji ih lomi
i dalje sigurni u svoje žrtve
govore o udesu koji im
ne izgleda pravedan

I zašto da ja budem drugačiji
nisam samo ja
i drugi su

imaju impresivan broj
glupih izgovora da
umire ostatke savesti

Mogao bih ovako o vama
u nedogled
i verovatno hoću

Imaju još
podsmeh za bližnje
ne bi li prikrili
sopstvene slabosti
Bezdušni glupani
slinave nad jeftinim fotografijama
 sitnih životinja
spremni da pale i ubiju
samo ako ih malo poguraš
uvereni da znaju sve
o svemu
do smrti nesposobni da
prekinu prsten po kojem kruže

kako da vas ne volim
kako da mi se ne gadite
kako da mi
u krajnjoj liniji
ne bude žao

Neki svesniji misle da su bolji

Nisu

Hepiend

Hepiend će
čitav kontinent
privući dobroj sreći

ili makar pola

kao što osmeh može
da privuče  saputnika
na dosadnoj stazi

Ako ne umeš da oslobodiš
smrt zapretenu u misli
ostaćeš nepokretan

Ali kako dragog pustiti da ode
kako,
iako te proždire
kao strvinar

Hepiend će privući
dobar ishod
za čitav kontinent

ili makar pola

Chetov solo

Vrludave puteve
prate krošnje
već pomalo jesenje
i potpuno lepe

Kroz staklo autobusa
gledam ona mesta
gde se sastaju sa nebom

Chet Baker je pružio
muzičku pratnju ovom
redovnom, jutarnjem ritualu
jesen se najbolje uklapa
u njegov solo

Kao mladić

Kao mladić
osećao sam stvari
za koje nisam nalazio reči

Sada lako pronalazim reči
ali više ne osećam stvari

Mislim da su lepe

Fotografišem detalje
trudim se da ugao ne bude
kao kod drugih
na fotografijama sa
porodičnih putovanja

Ne bih da budem mediokritet
iako se taj trud
ne isplati

Fotografišem vas
nasmejane ispred novih predela
 i zgrada
dok pored nas
sa dosadom na licima
prolaze urođenici
odavno navikli na turiste

Fotografišem životinje iz
Zoo vrta
koje ne srećem baš svakog dana

i fotografišem nebo

Nebo potpuno vedro
ili sa oblacima poput
razbacanih komadića vate

Napravio sam nekoliko
fotografija neba
na poslednjem putovanju
koje mislim da su lepe

Pažljivo razgledanje čitulja

Već nekoliko godina
ne propuštam
da pažljivo razgledam čitulje
kada izađem

Zastanem pred tim mestom
i sklopim dlanove na leđima
kao star čovek
i sve pročitam
polako i
bez žurbe

Taj mi način stajanja
izgleda jedini moguć
i dovoljno dostojanstven

Ovo je nova navika
i počelo je sa
prepoznavanjem
sve većeg broja ljudi
na tim slikama

Sve bliže su godine rođenja
napisane ispod imena i prezimena

Mislim da više nikada
neću prestati da ih čitam

U starom komšiluku

Zastali smo
u starom komšiluku
pored reke
gde sam odrastao

Nismo se zadržavali
na tom mestu
godinama nakon selidbe
samo bi prolazili

Sada smo seli
privukao nas je
gvozdeni voz
nasukan na igralištu

Polako su počeli da
izlaze is soba
preostali stanari ovih zgrada
neke smo prepoznali

Javio sam se, mahnuo
klimnuo glavom
jedne smo zaboravili
drugi su nas se sećali


Iznenada sam poželeo
da im se izvinim
Ipak nisam
ne bih umeo da objasnim
zašto

Skupili smo naše predmete
raširene po klupi kraj igrališta
i nastavili dalje.

To nije neobično

Razgovaram sa drugom
iz osnovne škole
kog odavno nisam video

Živeli smo u istoj zgradi
zgradi u kojoj ja
 i dalje živim

On je otišao odavde
poput mnogih koje poznajem
to nije neobično

Neobično je samo ono
što mi je rekao
o ljudima koje tamo
sreće na ulici

Nasmejani su, kaže.
Nemaju onaj tako poznat
izraz na licu
koji kod nas uvek vidiš

na koji si navikao
i nije neobično

Sve drugo je isto
ništa mi ne nedostaje,
kaže.


Pomislio sam
ne bi bilo loše
javljati se nasmejanim poznanicima
na ulici
svakog dana


i da je to
nešto obično

Obično ne mogu

Padala je kiša čitave noći
obično ne mogu da
 nastavim sa spavanjem

Imam skoro iste godine kao on
izgledam gotovo isto
kada čujem svoj glas
mogao bih da ga vidim pred sobom
i zatvorenih očiju

nekoliko knjiga i udobno
pritisnuti jastuci pomažu

Uvek bih prepisao
nešto pića i jednog
nasmejanog prijatelja

da sam doktor

Jedan dobar ručak

Jedan dobar ručak
brz letnji pljusak
mrvice koje sam istresao
za ptice
kroz prozor
nekoliko dosetki
koje se nadam da
necu zaboraviti
i koje su me zasmejale
napravila je moja ćerka
dve zanimljive emisije na
televiziji
jedna o uzorima mladih ljudi
danas
druga o Romulijani
upoznao sam tog čoveka u
Zaječaru
setio sam se svoje posete muzeju
i života u podrumu
preko puta Medicinske škole
direktor i ja smo se posvađali
 već prvog dana
kasnije je sve bilo u redu
Poslednji put kada smo
razgovarali telefonom
nazvao me je
najboljim čovekom
dva dana nakon toga
pokušao je samoubistvo

Veoma odlučan i uporan
bol u leđima mi već
nekoliko dana
pomalo smeta

U parku dok deca

U parku dok deca
koriste klupe kao golove
za mali fudbal
oblacno je
bolje je ovako
usred leta

ne mrštim se suncu
otvorenog pogleda
pratim utakmicu

ne raduje me
razvedravanje

starim


ništa mi ne valja


Oko 5 sati popodne
popiću kafu
umesto čaja
hvala.

Gledam u planinu

Gledam u planinu
vetar zateže
belo platno baldahina
i kao da miriše so
iako smo
daleko do obala

Preskačem ručak
nisu mi odavno podeljene
bolje karte

Nije čovek

Nije čovek
ono što napiše u pesmi.

To su samo lepe želje.

Video sam
inače ne bih pričao.

Ja ne umem mnogo
i veoma retko sam
u vezi sa bilo čim
potpuno siguran

ali

nije čovek
ono što napiše u pesmi.
To znam.

Meni

Meni se ne plače
i pišem
iako ne znam šta jeste
a šta nije

Komadi betona
krupno padaju
uz strašan tresak
koji me budi usred noći
u strahu

Ormari se ljuljaju
i kao da se svet
raspada

to je istina
ili je
njoj najbliže
što poznajem

i sve zaboravljam
kada ustanem

Koji izlaze

Za vas sve
koji izlaze
saosećanje

Jel' ste dobro?

Svaki put
to je agonija
svaki ostanak
odličan

Kako je bilo?

Ostavi mi
predivne zidove
saučešće svima
koji izlaze.

Kiselo i slatko

Deca odmah biraju
mlade zelene šljive

Mladost nema vremena
kisela
i pokidana

Samo starci
strpljivo sanjaju
slatke plodove

Njih i nema
ukradeni su
još zeleni

Starci jedu samo
sa sakrivene
šljive koju deca
ne vide

Helly Cherry Vesti: 'Kuća strave V' - album uz pomoć slobodnog softvera

Helly Cherry Vesti: 'Kuća strave V' - album uz pomoć slobodnog softvera

Dok god

Dole, kad me reka nosi
nema razlike
koja je godina

Dole je
ponedeljak ili subota

Nema važnosti
da li radim ili ne pijem
da li pričam, zapisujem

Dok god me reka nosi
ne pamtim

Da li je 8 izjutra
da li je kraj novembra.

Sebe i drugog

Seme stolice
liči na suzu,

kao  seme
i svega drugog.


Suza bašte
liči na stolicu,

kao i seme
sebe i drugog.

Pepeo i perje

Kljunom krivim njušku
još ih imam
pregršt

Jedna se
za drugom valja
lomi se i pada

Prah
i vrtlog perja
radost karnevala

U kolevci
ponovo
kljunom kvarim njušku

Altus

U svetu
na svetlu
u sledećem letu

Pritisni duboko
podigni visoko
i obriši

Memoriši

Binarni OM

Atman
Logos
Tao
i kod

Samo imena
0 i 1
i stih
koji ih veže

Kao deca
kada je igra
Nikada

Alt+Del

Om
Amin
0 i 1

MAJDANPEK ,Isidor i Akustosi 22. 10. 2011.

Recenzije

http://muzika.20minuta.hr/clanak/24137/albumi/isidor-jedan-koji-putuje-sobom-mali-princ-u-velikom-sjaju.aspx

http://www.terapija.net/njuz.asp?ID=7282

 http://www.dobrevibracije.org/Section/recenzije/2009/20091028_isidor_jedan%20koji%20putuje.html


http://www.terapija.net/mjuzik.asp?ID=11349

http://blog.dezareo.me/jedan-koji-putuje-sobom/

Bela

" Svetac je normalan covek koga niko i ne primecuje."

Prva zbirka, jedina zbirka

http://pseudozveket.weebly.com/uploads/3/2/4/7/3247310/isidor_igic-brisani_prostor.pdf

Izdavaci i izdanja

Minimalna izdanja: http://minizdanja.awardspace.com/izdanja.htm

Slusaj najglasnije: https://www.discogs.com/Isidor-Pancir-Srce/release/8469811

 Brlog rec:  http://freemusicfrombrlogrecords.blogspot.rs/2011/01/isidor-akustosi-uzivo-u-galeriji-no-051.html

Bandcamp: https://isidorigi.bandcamp.com/album/v



               

Isidor Igić - Očevi

ISIDOR IGIĆ- NOVEMBAR

Pjesn - 3. psalm

Isidor - Još jedan krug

Soundcloud, sa nekim zivim snimcima: https://soundcloud.com/cika-iga

Besplatno preuzimanje albuma

https://isidorigi.bandcamp.com/

Bela Hamvas, prepricano

Kakvu li sam to groznu glupost napravio, pa sam privukao paznju na sebe?

Krv je

Krv je voda koja gori
ili boja sunca kad se topi u moru.
Krv je voda koja gori.
Vrela u zivom telu zila.
Kuca kada se rodi.
Vecno je ziva.

Svi moji divni ljudi

Moji ljudi imaju samo ove znacajne probleme, koje je lako izraziti u dve, tri reci:

1. Nisam ja.
2. Nisam samo ja.

Ovo je dovoljno da nikada vise ne budemo veliki.