петак, 16. април 2021.

Предводник каравана пред кућом звецка великим букетом металних кључева

 Знам да сам живео у сну и

да више не постојим

пратим ред за редом у књизи

и лицем клизи наговештај

 новог маја

на клупи под 

наранџастим сунцем

помаља се тон латица


Пси и деца су измешани

у радосном трку

по младој трави

тротинети, играчке и трицикл

разбацани по паркингу

пратим тај ред и 

знам да не постојим

 више


Живим у сну 

потонули зраци тамне и боду 

на образу

прсти ноћног ваздуха


све пакујем у руке

и предводим караван до куће

у нова бекства

и ко зна којој по реду

 стварности









Нема коментара:

Постави коментар