Na najjače
A ja sam se našao na usponu
Reke su potekle iz mojih pora
Jednom ću početi da ne žurim
Kad porastem
Dovoljno da ne budem ovako tašt
Jer to je ono što vidim svuda
A vidim jer prepoznajem zar ne
U crkvi sa rukama u džepovima ili
Na struku
Na proslavama u kruženju bokova
Ovih u stvari nesrećnih žena
I muškaraca
Koliko je ovde malo stvarne radosti
Ali jedino deca
I samo radi njih
Ja vam želim da prekinete taj gvozdeni put
Taj okrugli lanac
Mora ovako da se kaže
Ne vredi drugačije
Jer po zanimljivoj definiciji
Glupost je činiti sve isto iznova
Nadajući se drugačijem ishodu
Ili je to optimizam
