Roboti, ptice i tigrovi

Počinjem da verujem
u sve neočekivane veze
koje nalaziš
među rasturenim predmetima.

Uklapaš neverovatne oblike
kojima ne odaješ namenu
ni značenja
već samo smešna imena.

Ispod našeg kreveta je džungla
sa opasnim tigrovima,
koji nisu jači od nas.

Ptice padaju na pojilo
pre dugog leta
na našem tepihu.

Roboti nas nikada neće naći
ispod ćebeta,
ako budemo tihi
i zatvorimo oči.

Zlatna piramida

Zlatna piramida
vrela radost koja se
valja po zahvalnim nepcima.
U susretu sa
hladnom revnošću noža,
krcka svetlucava kora.

Namirisani oblaci nalaze
svoj put kroz nozdrve,
pravo do srca.

Trouglovi radosti,
kore ispunjene sitnim mesom,
belim zlatom i
jabukama,
pružaju svetlost svetu.

Gusti i kiseli gutljali
zalivaju ovo blago,
koje se predaje i topi
u zagrljaju.

Koen bi umeo

Koen bi umeo da
napravi lepu baladu
čak i od pesme koja počinje
sa "možda".

I Koen zaslužuje Nobela.

Kao da sam dospeo ovde
samo da posmatram
nemoćan da dođem
do bilo kakvog
tačnog rezultata

Možda je to u redu
ali me čudi takav zadatak.

Stvari su istinite
ako su jednostavne i
lako ih je razumeti
ali postoji i muzika
a muzika je magija

Ovo je za mene nerešivo.
Ako nešto o tome saznate
pišite mi.

Isidor i Defloratori - Novembar

Moj dobri poznanik M

Moj dobri poznanik M
srce lokalnog radija
sreće me na ulici,
kaže da mora da ode
jedini je do kraja verovao
da neće morati.

Grad je bez muzike
i uporno nasmejanog tonca
kojem niko ne može da plati

godine u kojima je
bezbroj puta naterao
dotrajalu tehniku da svira
u kojima je sam,
za miksetom u praznoj stanici
vodio bitku da u etar izađu vaše
duhovite muzičke čestitke
servisne informacije u vezi sa
grejanjem i restrikcijama
godine
u kojima je spasavao LP ploče od bacanja
pa ih na kraju i transformisao
 u drugačije zapise
upoznajući se sa džezom,
za koji nikada nije mario ranije.

Dobri moji,
gotovo da vam je uspelo da oterate
sve najbolje, još samo malo
izdržite.

M odlazi sa osmehom,
koji još niko nije uspeo da pokvari.

Primi puno pozdrava

Doći ćeš poslovno
predvidljiva i bela
smrti,
kao još jedan izlazak po
mleko i hleb,
sa ukusom
drugačijim od vanile
i satima zagušljivim i teškim
kao šah.

Moje lice, ravno ili naborano,
ne znači ništa.
Svet se smiruje kao
led na bari.

Kad bi za tobom ostajao
miris lipe i svežih novina,
čajnog keksa i kafe,
smrti,
meni bi bilo manje neprijatno.
Tebi je ionako svejedno.

Suv ili mokar od nervoznog znoja
jednako sam ti drag
ti ne mariš.

Primi puno pozdrava,
u potpisu