Ватиканска опсерваторија и Музеј Среће

Прочитао сам да су у Данској

отворили Музеј Среће

Кад одеш

питају те шта је срећа за тебе

и сниме твој одговор

видиш на зидовима

ваљда ствари које би требало

да те учине срећним

ја сам прво помислио на Музеј Рударства 

са старим алатима или

Ратни музеј са зарђалим оружјем

Зар се у музеј не остављају

ствари које се више не користе

старе, на које су сви заборавили или

које више никоме нису потребне

Онда видим:

у Данској је отворен

Музеј Среће

Сазнао сам и то

да у Ватикану постоји велика

опсерваторија

опремљена моћним телескопима 

који истражују небо

већ 129 година

када су питали људе који тамо раде

зашто би Ватикану била потребна 

опсерваторија

рекли су да се надају да ће једном

угледати Бога

нису ли

блажени који не видеше а вероваше…

Пружи прст свој, Томо

 и хајде да упоредимо своје идеје 

за нове музеје

оставите своје предлоге у коментару

Огромни Песак и Бурма Шејв

Глад ме је поново пронашла

тражи ме кроз замагљен прозор

кроз монолитну буку машине 

која изговара свој ОМ

ево је између густо 

набацаних импровизација

Бил Еванс трија

добро звучи

мада више волим када

између два тона остане довољно простора

да се у њега сместе читава пустиња и кактуси

да могу да замислим Огромни Песак која се 

подиже и ковитла над Рутом 66

између две Нигдине у ауту без крова

у потрази за последњом таблом на путу

на којој стоји Бурма Шејв

Бил понекад превише прича

Место на којем силазим у 7.00

је прерушено у шуму и мостом се одваја

од пута 

то је мала станица коју понекад прескоче

тако да морам  да се потрудим 

да ме возач примети на време

време које је сакато са једном краћом

 и споријом руком

али немој мислити да те неће стићи

о не

ја сам од оних које би у средњем веку

налазили негде на ободу шума

одакле је лако побећи и сакрити се у густиш

јер не верују ни једној војсци

чувају своје тајне у шкрињи у некој 

шупљини стабла

пазе да не изазову завист

да нико не помисли да би се

 имало шта очерупати

своју прелепу жену бих натерао да хода повијених леђа

и образима намазаним блатом и балегом

наредио бих јој да се кревељи и лупета глупости

све док не останемо потпуно сами

човек моје незнатне снаге

мора увек бити 

е сад

да ли лажов или лукав

ви ми реците

Сан лакше долази уз шум точкова који распршују баре на путу

На почетку је 

хладан паркет под стопалима

полуслепи сусрет са огледалом у купатилу

четкицом и

следи путовање по мраку

на којем те негде на половини

налази свитање

По доласку се хладни прсти

угревају на шољи кафе и 

музика се пробија кроз мирисе

из кухиње

пуне златних влашких палачинки

Причамо као да то није

 већ заборављена уметност

и тако се исто и смејемо

Овде су деца увек блага и лепо се јаве

понекад не разумеју шта им говорим

али ме то никада не љути

Јесен постаје хладнија и са подневном кишом

ја сам под ћебетом са књигом

поред тебе сине

спаваш уз далеки шум точкова

који распршују баре на путу

Гледам у дивље зелене

борове које савија ветар на 

сивој позадини

завршићу у твом загрљају 

уз трепераво светло екрана

касно ноћу

рано изјутра

на почетку је