понедељак, 24. фебруар 2020.

У сановник нисам одавно погледао

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Као један у којем
у белој Шкоди
путујемо сами
мој тата и ја

Онда када изненада стајемо
у Нигдини
он одлази да погледа под хаубу

Савијених леђа и са рукама у послу
ја стојим поред њега

на ливади се десно од нас
појављује јелен који
нас извесно време гледа

и нестаје у
не ко ли ко
скокова

пре него што је могао да га види
пре него што сам
успео да га натерам да погледа
и то је све
не знам

има код Павића
нешто у вези са јеленима и
печуркама, мислим
не сећам се баш јасно

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Снове обично не памтим
сем оних који се упорно
понављају као рефрен

Можда никада нисмо видели исто
или гледали у истом смеру
мој тата и ја




Нема коментара:

Постави коментар