уторак, 24. децембар 2019.

Чекамо окружени споменицима које киша претвара у обично камење

Окружени пажљиво подигнутим
 споменицима
који неће одолети киши
чекамо чудећи се

Изабрали смо да не видимо
ово дивљаштво
јер нам пуни стомаке
ипак важно подижемо кажипрст
и цокћемо језиком

као да ово пропадање није одувек
или откада памтимо

оправдања изговорена
савременијим језиком

јастук на столицама
на којима седимо испред екрана
стањио се и избледео од
наших задњица

пронашли смо удобно место
и добар видик
у хладу од камена
у сенци

Негде на ивици шуме
чујем те да кажеш како рат долази

Ја нисам ни знао да је
икада био завршен



Нема коментара:

Постави коментар