Посвећено Роланду С. Хауарду
Електричне гитаре су ти повешане
око врата заувек
у смрзнутом комаду
Тужно лице са креоном
и фигуром покисле вране
тумара у кошуљи којој један рукав стеже
црна трака
попљуваним подом иза завеса
док звоне комади стакла ситниш и сломљено цвеће
нико не свира као ти
нико никада и неће
тај треперави тон је твој
као репетирање пушке која је спремна
на прасак и да убије
да зајечи као ноћна сирена
глас мачака или одбаченог детета- ко зна
јаук који се роди на врху сваке јагодице
твог прста
да каже тугу за братом који је отишао
и да најави све што ће доћи
у спором напредовању кроз дрворед
црн од кише носиш књигу под пазухом
О Берету је, на телефонској вези са далеким
светом од које ти не треба ништа сем новца
Роланде
дошло је премало људи, још није вече
видиш да их занимају они са крупнијим словима
овде су само пијани студенти са рукама пуним
пластичног пива и матори лузери
могао си да се поздравиша са нама још после
побуне у Рају, после рођенданске забаве
и било би потпуно у реду
али ти волиш акцију
све сам те мање налазио касније
волим обе плоче које си потписао својим именом
али их не знам напамет
Нема коментара:
Постави коментар