Pogled sa obale

Pogled sa obale me podseti
da postoji još ponešto
važnije od trbuha
mada ne dolazi često
i nije dokazano.

Ja ovde dolazim  tražeći tišinu.
Kao da moram da je otmem od
kosilica i dokonih baba,
ćelavih mladića sa opasnim psima
i bezbroj tetovaža
na kojima su manastiri i ocila
i koje mi ne daju da sumnjam
u njihovu ljubav prema otadžbini.

Ipak ostavljaju govna
svojih balavih kerova
za sobom,
piksle prazne kroz prozor
i redovno ulepšavaju
ove visoke krošnje
smećem u plastičnim kesama.

Nastavljam da čitam
na klupi, kraj obale.
Dunav je divan.