Koji ostaje za trpezarijskim stolom
Do ponoći
Sa muzikom
I dopunjuje zglobnjaču čim se isprazni
Dobrom domaćom šljivom
Recite: zdravo
Luzeru
Od tebe nije ostalo mnogo
I to je u redu
Jer sve što te čini danas tužnim
Svako sećanje zbog kojeg plačeš
Je život koji te je napustio
A koji ti nisi umeo da pustiš
Nisi naučio
Ono što je trebalo
Recite zdravo luzeru
Jer bi i to bilo dovoljno
Šta tu ima da se priča
Onanija i jalova mašta
Vilica puna polomljenih plombi i
Napregnutih živaca
I ono najlepše za kraj
Koje ti govori da si sve ovo
Sam navukao na sebe
Ko te jebe
Нема коментара:
Постави коментар