O siru bez vojne muzike

 Subotom odlazim na pijacu

po svež sir

ima par ljudi

kod kojih kupujem

Kod jednog moraš da odeš oko 7 izjutra

jer ako ne odeš tada, već je sve otišlo

i onda moraš da potražiš nekog drugog

 

Obično je u plastičnim kantama i poneka viljuška

Da probaš

ali posle nekoliko pokušaja

više ni sam ne znam koji mi se sviđa

najčešće ocenjujem okom

jer ako se bela površina lepo presijava 

to znači da je napravljen od punomasnog mleka

neki ljudi gledaju i to

koliko je prodavac uredan 

ali to ne mora ništa da znači

U istočnoj Srbiji teško ćeš 

na pijaci kupiti loš sir

 ovo je činjenica

Poznajem dosta ljudi koji su

otišli na druga mesta za poslom

i nikad ne zaborave da ponesu sir 

s naše pijace kada obiđu rodbinu

Dva kilograma pokriva naše potrebe

za dve nedelje

jedan kilogram je prevreo, stari sir

koji koristimo za peciva

a drugi je bareni, dobar za prženje i deca

ga jako vole jer škripi pod zubima

Dok se vraćam uzbrdo kući,

hodam sve sporije

sa muzikom u ušima

i razmišljam o svačemu

danas o tome

kako na onaj svet sve češće odlaze ljudi

koji su me dobro poznavali

i kako sa njima i mene 

ima sve manje na ovom svetu

oni sa sobom ponesu sve one delove 

koje smo mi zaboravili

i na koje više nema nikoga da nas podseti

zato je svaki njihov odlazak 

pomalo i moj odlazak

ali će bar naredne dve nedelje 

biti dobrog sira za peciva 

i za decu

onog barenog koji vole