хладан паркет под стопалима
полуслепи сусрет са огледалом у купатилу
четкицом и
следи путовање по мраку
на којем те негде на половини
налази свитање
По доласку се хладни прсти
угревају на шољи кафе и
музика се пробија кроз мирисе
из кухиње
пуне златних влашких палачинки
Причамо као да то није
већ заборављена уметност
и тако се исто и смејемо
Овде су деца увек блага и лепо се јаве
понекад не разумеју шта им говорим
али ме то никада не љути
Јесен постаје хладнија и са подневном кишом
ја сам под ћебетом са књигом
поред тебе сине
спаваш уз далеки шум точкова
који распршују баре на путу
Гледам у дивље зелене
борове које савија ветар на
сивој позадини
завршићу у твом загрљају
уз трепераво светло екрана
касно ноћу
рано изјутра
на почетку је
Нема коментара:
Постави коментар