Драги Саша, Даниле
и остали
реците ми зашто су се
негде баш далеко
тамо где не могу да их пронађем
сакрили они, сви ви
Ништа ми не говоре
не могу да их сретнем
са цегером на улици
са децом у шетњи
да ли сте ишли
на пијацу по кромпир
да ли би могли да седнемо и
попијемо кафу?
Могли би да купимо кифле у пекари
да ли је могуће
да за живот знате само између корица
књига, не хлеба
из низа светлуцавих речи
као крљушт
коју су рибе наследиле од сунца?
Мом некадашњем комшији из 29. новембра
риђокосом музичару филхармоније:
какав ти је то уопше инструмент
и како се свира
тај смешни штап са нечим
како ћеш на њему да будеш бесан
гласан
да кажеш доста, не може
осим да
сада разумем
нестанеш негде између корица
хлеба, не књига
и кажеш са осмехом
на доњој пијаци су донели свежег лука
само 50 динара килограм
Нема коментара:
Постави коментар