четвртак, 6. септембар 2018.

Ali reka

Ali reka nosi pred njihovim očima
oborena stabla
brodove sa tovarom i ljude
i to stanare ovih mesta
čini tako rutinski melanholičnim

Život koji nečujno klizi pred očima
stalno i nečujno oticanje vode kao iz sata
da ne zaboraviš
da život nikada ne zastaje
a to znači ni smrt

Svoje reči otežu u taktu koji diktiraju talasi
i podiže mlaki vetar

Možda su strpljenje naučili
gledanjem u plovak koji satima miruje
na mutnoj vodi
možda su na razočarenja neosetljivi
baš kao i na slab ulov
sve je to ali


Нема коментара:

Постави коментар