Gospodine predsedniče

Gospodine predsedniče,
ja Vas molim,
ne zaboravite na nas.

Mi strpljivo čekamo
da primetite našu vernost,
iako smo daleko.

Dozvolite da Vas podsetim:
iz našeg se grada
nikada nije čuo
nijedan glas
protiv Vas.

Ne predsedniče,
ovde se čuje samo divan cvrkut
prolećnih ptica
u krošnjama.

Zato mislimo da nije fer
da ne dobijemo nijednu novu fabriku.
Dobili su mnogo više,
oni koji Vas ne vole kao mi.

Svesni smo da ovih dana
neki kleveću, na ulici
iako im pružate ruku prijateljstva.

Ovde nema takvog sveta.
Svi su primili, od srca
Vaš veliki

plan.

Siguran sam da za nas
Vi imate najveći.

Ali pre svega,
nagradite naše direktore
koji se trude da Vas pratimo
na ekskurzijama
i svuda gde je potrebno,
da slušamo govore.

Zaslužili su,
jer uvek brižno proveravaju
da ne zaboravimo
da Vas izaberemo,
nikada nam ne brane da Vas hvalimo
i da se radujemo Vasem dolasku.

Ovu priliku koristim
i da Vam čestitam na blistavoj pobedi.

Srdacan pozdrav,

Isidor Igić.