Pamćenje dobrih ljudi ima više uticaja na naš život, karakter, sudbinu, nego što se inače pripisuje zvezdama
Gete
dani spakovani u
Jednake četvrtaste pakete
Klize pokretnom trakom
To je sve
Stojim sa strane
I na svako odstupanje
Pritiskam crveno dugme
Obišao sam sva mesta
Na koja sam izlazio da se igram
Nikoga živog više nema
Pred zgradom je sedela neka starija žena
Koja mi se obratila po imenu
Znala je sve o meni a ja o njoj ništa
Obišli smo garaže, moj sin I ja
Ispod šume, sve je uraslo
Ovaj stari deo grada je teško natopljen
Ne mogu da ga ponesem
Mora da ostane ovde
Ostao sam bez najboljeg prijatelja
I od tada nosim po durbin u oba oka
Koji mi približava vodeno tlo
A trebalo bi da igram fudbal I košarku
Da ispričam nešto, pristojno se osmehujem
I uradim baš sve
Da se ne bih raspao
Da se sada ne bih prosuo na sve strane
Kao živa I poleteo ulicama
Tražeći sve nestale
Sa kojima ne umem da se pozdravim
Koji su otišli bez pitanja I najave
Ili da se vratim onoj traci
Belo gledam njeno proticanje I čekam
Da odem ponovo onoj ženi
i kažem: Izvinite,
Možete li mi, molim Vas
Malo ispričati o tome
Ko sam ja?
