Šta duhovi rade
kada nas ne plaše
Šta rade duhovi
kad ih niko ne vidi
Da li su kao deca u igri
lete li ili sede
da li dele znanja sa obe strane
Da li im kao u filmu
nedostaje miris kafe
i doručka
neki dodir, časopisi
ukus omiljenih jela
ili su strašni, tužni,
ravnodušni
kada nas ne vide
kada ih ne vidimo
da li se poznajemo
Kako da ne odem
a da ih ne uvredim
Gledanje kako se listovi
Zelenog čaja odmotavaju
Na cediljci I izgledaju
Kao da su malopre ubrani
je mnogo zabavnije
Čitanje knjiga I
Pravljenje plejlista sa muzikom
Koje pomažu moja
1. Čitanja
2. Kurcobolje
3. Sentimentalna raspoloženja
Preostalo slobodno vreme može
da se utroši u šetnjama
Najbolje je reći: nemam vremena
To nije sasvim tačno
Ali nije ni netačno
Sa skoro 50 godina
Stvano ne bih ni minut trošio
na mlade nedojebene glupake
Koji od viška svog slobodnog vremena
Jedino umeju da naprave trač
Međusobno se mrze
I slušaju sranje muziku
Troše novac u pokušajima
Da svoju moronski izgled poprave
Estetskim zahvatima, šminkom
I zdravim dijetama
Sve im je sranje
I muzika
I priče
I sve
Nemam ja vremena,
to je to
Nisam došao da bismo
gledali moj autoportret
da bih te nešto molio
ni da te kunem ili očaram
Nisam došao da izvršimo
precizne analize
izmerili udaljenost i pritisak
Reči više ne mogu da opišu ljubav
a onu istinsku nikada nisu ni mogle
Nisam došao da ti pretim
vičem ili održim važno predavanje
Došao sam da pronađemo izlaz
Ovo dobovanje po krovu I Bossa Nova
Lepo se slažu
Zeleni čaj od listova koji se
Otvaraju I šire na cediljci
Kao da su malopre ubrani
Valjarević na ekranu, majstor
The essence of cool
Ponovo je u potpunosti
Poraženo sve u šta verujem I volim
Pogledam fotografiju napravljenu juče:
Lepo se to vidi oko mojih očiju
Triputa je slikano da bih mogao
Da iscedim osmeh
Jer se fotografije bez osmeha
Više ne prave
Ostaju šetnje I čitanja
Od svega što mi pripada
I to nije loše
Ne, ni najmanje
Ali umoran sam
Moj duh je star
Želim, makar samo jednom
Da mi sa neba padne
ogromna gomila para
Ne da bih vukao lajne sa golih kurvi
Ne
Želim da završim onu kuću koju su
Započeli moji roditelji pre 40 godina
Da I spolja I unutra
Izgleda zajebano, da
Miriše nov nameštaj I parket
Neka klizna vrata
svuda nova stolarija,
Ispred parkiran neki novi auto
Pokošen travnjak, nova lepa ograda oko placa
I ništa
Kad to završim, neka ponovo sve bude kao sada
Baš me briga
Ne mora niko da me vidi, ni da me čuje
Neću da paradiram oko ljudi
Nemam šta da pokazujem
Ne treba mi ničija zavist ni divljenje
Posle toga može da mi se dogodi bilo šta
Boli me dupe
Mi ne hodamo, mi se vučemo
na ovom usponu do svojih
betoniranih sanduka
napravio sam predah pred kontejnerom
na tlu ispod njega, sa žućkaste fotografije
jedna devojčica
gledala je u sto prepun voća
na poleđini je pisalo
"U našu kujnu,
za vreme doručka jun 1971"
Nikome više ne treba ovaj trenutak
Zatim sam pogledao unutra i video
gomilu fotografija, ispalih iz albuma:
porodicu ispred raširene tamne ponjave na plotu
koja je služila kao dekor i pozadina
stara fotografska improvizacija
Prevrtao sam po tim
žalosnim i odbačenim trenucima
Poslednji svedok
sa rukom sve dublje u smeću
Nedaleko od mene
pažljivo me je posmatrao jedan čovek
valjda očekujući da nešto izvučem napolje
nešto za jelo
srećan što nije na mom mestu
i potpuno nesvestan moje Misije
Obiđi ih
Vrata su otvorena širom
ne kaže se Dobar dan i ne kaže se Dobro veče
samo se ulazi, klimne glavom
kada ih vidiš, zagrli i poljubi
napraviće ti mesta da sedneš
Obično se posluži rakija
to dobro dođe
malo je prolij ako ima gde
ne zaboravi se, ne treba da se nazdravlja
ni kucka čašama
Na kratko se prekine razgovor
svaki put kada neko nov sedne za sto
često se i zaboravi zašto ste tu
to tako i valja
ali pazi da te ne ponese smeh
i razgovori o politici
koji uvek završe na neprilično
visokoj noti
e da
ponesi malo kafe i sok
Zamenio bih svoje slabe dane
iz kontejnera na površinskom kopu
Severnog revira RBMa
za isti broj jednako slabih
dana na okeanu
na beskrajnom pesku obale
svoje slomljene ideale
za iste takve, samo
u pletenoj ležaljci izložen toplom vetru
sve svoje ovdašnje pobede
menjam za poraze ali
na gore opisanom mestu
Poslednji put smo otišli u grad
i bilo je dobro
blistali smo u prašini, magli i dimu,
koji se uvlačio u odeću
i nije želeo napolje
danima
smo veslali na tom kursu
kao očajnici i pevali kroz plač
trudeći se da se ne vidi
Bilo je dobro
izaći iz sebe na beskrajne serpentine
u široke priče koje se pružaju dalje
sa svakom izgovorenom reči
od toga se gušili u smehu, u nonsensu
odbijali svaku tvrdoću i trud
i kako su tu upale godine
i kako su tu upale nekakve istine
strašne i mistične kao crni monolit iz onog filma
koji niko ne može da pomeri
ja ne znam.
Da li ti znaš
kako smo postali ovakvi
gde je ona naša sjajna zajebancija
to mi nedostaje
da li mogu sam da odigram preostalo vreme
možda ali me ponekad
jako zamara
i onda taj umor neće da izađe danima
kao da i sebe moram da raširim na terasi štipaljkama
i ostavim dok me vazduh i sunce ne poprave
dok ponovo ne budem ali samo nakratko
onaj sa obrnutim zarezom na kraju usne
jer po tome si znao da nešto spremam
i da će biti dobro
Ostaće ti brazde na čelu
Na sve ovo na stolu
Ćutiš ribljim usnama
A koštalo je para
vremena i ljubavi
Da bude postavljeno za nas
Zar ti I od samih mirisa ne ide voda?
Da
I zato se osećaš krivim I krivom.
Gledaš sa skrivenom željom
Plačeš u sebi
Zbog šećera I masti koje ne bi trebalo
Zbog trave u tanjiru zbog koje se osećaš kao krava
To je ono što sebi kažeš
kada se pogledaš: kravo ili svinjo
Vidi na šta ličiš
Nimalo na ono što si videla ili video
na mreži
ribo
Kako ne mogu da budem onakav onakva
Gde je sjaj na mojoj koži u osmehu
Kakva je ovo crna tačka
Šta je ovo po mom vratu kako se sve
Pogužvalo oko očiju
Zar nisam pazio pazila
Kako da mi to ne bude važno
Svima je to važno
U stvari sve ostalo manje je važno
Sve ostalo je nevažno ako si ružan
Ne možeš biti srećan moraš biti tužan
Tužan I ružan se rimuje
ovaj kraj je
Sparušen I zbrčkan
Šta je sad to
A ja ću čitav vek provesti u krevetu
Pokriven novinama I bukom
Zabavljen soptvenom zajebancijom
Uveseljavan slikama svih vas koji kezite zube
Pred svojim telefonima
glumeći osmeh
Glupiram se
benavim i smejem Jer kratko je vreme Mladi su zdravi Stari su gorki Ja neću da budem ostatak u čorbi Plezim se i skačem Na jednoj nozi Pevam i plešem Vesele kletve Mladi su zdravi Stari su ćorci Neću da idem tamo gde oni Imam sunce I žbunje sa plodom Hranim se nebom Opijam vodom Mladi su zdravi Stari su grozni Matore rage a brzi konji
