Najdražima

 Ovako, molim Vas

znate da su mi najveći poklon

Vaša blizina i društvo

to je jasno

ali ako baš nečim želite 

i tako dalje

nemojte mi kupovati košulje,

kaiševe, majice i cipele

ja nosim samo radnu uniformu napolju

a za po kući imam i previše krpa

neću ni čarape, naočare za sunce, nakit

ukrasne kutije, slušalice i sl.

Birajte nešto sa sledećeg spiska: 

1. Kobasica, prodimljena, domaća (teško se nalazi i retko je sebi priuštim)

2. Sir, neki koji nisam probao, ne mora prošaran penicilinom i sl.

3. Rakija, bolja

4. Knjige, i to:

- B. Hamvaš "Magia sutra"

- Č. Bejker: "Kao da sam imao krila"

- Č. Bukovski: "Pesme 2"

ili po svom izboru, ali uz konsultacije.

Ne brini ja to sebi govorim jer ti si naravno veliki

 Kod Lenarda vidiš Plamen

sa kojim se rodio

u beleškama nikada nije

ispravio nijedno slovo

Rođen je sa zadatkom

koji je mirno ispunio i otišao

kao i James

uzjahavši oblak špiritusa

ima i drugih koje znaš

Kada jednom prestaneš 

sa svojim tužnim žvrljanjima 

kada jednom svoje

netalentovano meketanje zameniš životom

Kada najzad veselo i uz šalu

pogledaš sve svoje osrednjosti

i otvoriš oči za more

koje te odavno čeka

osetićeš kako popušta

stisak tvoje sopstvene ruke

oko tvog sopstvenog vrata

I bićeš slobodan, sine

Šta duhovi rade

 Šta duhovi rade

kada nas ne plaše

Šta rade duhovi

kad ih niko ne vidi

Da li su kao deca u igri

lete li ili sede

da li dele znanja sa obe strane

Da li im kao u filmu

nedostaje miris kafe

i doručka

neki dodir, časopisi

ukus omiljenih jela

ili su strašni, tužni,

ravnodušni

kada nas ne vide

kada ih ne vidimo

da li se poznajemo

Zeleni čaj barutna zrna

 Kako da ne odem

a da ih ne uvredim

Gledanje kako se listovi

Zelenog čaja odmotavaju

Na cediljci I izgledaju

Kao da su malopre ubrani

je mnogo zabavnije

 

Čitanje knjiga I

Pravljenje plejlista sa muzikom

 Koje pomažu moja

1. Čitanja

2. Kurcobolje

3. Sentimentalna raspoloženja

 

Preostalo slobodno vreme može

da se utroši u šetnjama

 

Najbolje je reći: nemam vremena

To nije sasvim tačno

Ali nije ni  netačno

 

Sa skoro 50 godina

Stvano ne bih ni minut trošio

na mlade nedojebene glupake

Koji od viška svog slobodnog vremena

Jedino umeju da naprave trač

Međusobno se mrze

 I slušaju sranje muziku

 

Troše novac u pokušajima

Da svoju moronski izgled poprave

Estetskim zahvatima, šminkom

I zdravim dijetama

 

Sve im je sranje

I muzika

I priče

I sve

 

Nemam ja vremena,

to je to

Kao festival

 Nisam došao da bismo

gledali moj autoportret

da bih te nešto molio

ni da te kunem ili očaram

Nisam došao da izvršimo

precizne analize

izmerili udaljenost i pritisak

Reči više ne mogu da opišu ljubav

a onu istinsku nikada nisu ni mogle

Nisam došao da ti pretim 

vičem ili održim važno predavanje

Došao sam da pronađemo izlaz

Listovi kineskog zelenog čaja

 Ovo dobovanje po krovu I Bossa Nova

Lepo se slažu

Zeleni čaj od  listova koji se

Otvaraju I šire na cediljci

Kao da su malopre ubrani

Valjarević na ekranu, majstor

The essence of cool

 

Ponovo je u potpunosti

Poraženo sve u šta verujem I volim

Pogledam fotografiju napravljenu juče:

Lepo se to vidi oko mojih očiju

Triputa je slikano da bih mogao

Da iscedim osmeh

Jer se fotografije bez osmeha

Više ne prave

 

Ostaju šetnje I čitanja

Od svega što mi pripada

I to nije loše

Ne, ni najmanje

Ali umoran sam

Moj duh je star

 

Želim, makar samo jednom

Da mi sa neba padne

ogromna gomila para

Ne da bih vukao lajne sa golih kurvi

Ne

 

Želim da završim onu kuću koju su

Započeli moji roditelji pre 40 godina

Da I spolja I unutra

Izgleda zajebano, da

Miriše nov nameštaj I parket

Neka klizna vrata

svuda nova stolarija,

Ispred parkiran neki novi auto

Pokošen travnjak, nova lepa ograda oko placa

I ništa

 

Kad to završim, neka ponovo sve bude kao sada

Baš me briga

Ne mora niko da me vidi, ni da me čuje

Neću da paradiram oko ljudi

Nemam šta da pokazujem

Ne treba mi ničija zavist ni divljenje

 

Posle toga može da mi se dogodi bilo šta

Boli me dupe

Sve dok

 Mi ne hodamo, mi se vučemo

na ovom usponu do svojih

betoniranih sanduka

napravio sam predah pred kontejnerom

na tlu ispod njega, sa žućkaste fotografije

jedna devojčica

gledala je u sto prepun voća

na poleđini je pisalo

"U našu kujnu, 

za vreme doručka jun 1971"

Nikome više ne treba ovaj trenutak

Zatim sam pogledao unutra i video 

gomilu fotografija, ispalih iz albuma:

porodicu ispred raširene tamne ponjave na plotu

koja je služila kao dekor i pozadina

stara fotografska improvizacija

Prevrtao sam po tim 

žalosnim i odbačenim trenucima

Poslednji svedok

sa rukom sve dublje u smeću

Nedaleko od mene 

pažljivo me je posmatrao jedan čovek

valjda očekujući da nešto izvučem napolje

nešto za jelo

srećan što nije na mom mestu

i potpuno nesvestan moje Misije

Ne kaže se

 Obiđi ih

Vrata su otvorena širom

ne kaže se Dobar dan i ne kaže se Dobro veče

samo se ulazi, klimne glavom

kada ih vidiš, zagrli i poljubi

napraviće ti mesta da sedneš

Obično se posluži rakija

to dobro dođe

malo je prolij ako ima gde

ne zaboravi se, ne treba da se nazdravlja

ni kucka čašama

Na kratko se prekine razgovor

svaki put kada neko nov sedne za sto

često se i zaboravi zašto ste tu

to tako i valja

ali pazi da te ne ponese smeh

i razgovori o politici

koji uvek završe na neprilično

visokoj noti

e da

ponesi malo kafe i sok

Ako biste mi učinili tu jednu malu indiskretnost

 Zamenio bih svoje slabe dane

iz kontejnera na površinskom kopu 

Severnog revira  RBMa

za isti broj jednako slabih

 dana na okeanu

na beskrajnom pesku obale

svoje slomljene ideale 

 za iste takve, samo

u pletenoj ležaljci izložen toplom vetru

sve svoje ovdašnje pobede

menjam za poraze ali

na gore opisanom mestu

Ponekad ali samo nakratko

 Poslednji put smo otišli u grad

i bilo je dobro

blistali smo u prašini, magli i dimu,

koji se uvlačio u odeću

i nije želeo napolje 

danima

smo veslali na tom kursu

kao očajnici i pevali kroz plač

trudeći se da se ne vidi

Bilo je dobro

izaći iz sebe na beskrajne serpentine

u široke priče koje se pružaju dalje

sa svakom izgovorenom reči

od toga se gušili u smehu, u nonsensu

odbijali svaku tvrdoću i trud

i kako su tu upale godine

i kako su tu upale nekakve istine

 strašne i mistične kao crni monolit iz onog filma

koji niko ne može da pomeri

ja ne znam.

Da li ti znaš

kako smo postali ovakvi

gde je ona naša sjajna zajebancija

to mi nedostaje

da li mogu sam da odigram preostalo vreme

možda ali me ponekad

jako zamara

i onda taj umor neće da izađe danima

kao da i sebe moram da raširim na terasi štipaljkama

 i ostavim dok me vazduh i sunce ne poprave

dok ponovo ne budem ali samo nakratko

onaj sa obrnutim zarezom na kraju usne

jer po tome si znao da nešto spremam

i da će biti dobro

Glumeći osmeh

Ostaće ti brazde na čelu

 

Na sve ovo na stolu

Ćutiš ribljim usnama

 

A koštalo je para

 vremena i ljubavi

Da  bude postavljeno za nas

 

Zar ti I od samih mirisa ne ide voda?

Da

 I zato se osećaš krivim I krivom.

 

Gledaš sa skrivenom željom

Plačeš u sebi

Zbog šećera I masti  koje ne bi trebalo

Zbog trave u tanjiru zbog koje se osećaš kao krava

 

To je ono što sebi kažeš

 kada se pogledaš: kravo ili svinjo

Vidi na šta ličiš

Nimalo na ono što si videla ili video

 na mreži

 

ribo

 

Kako ne mogu da budem onakav onakva

Gde je sjaj na mojoj koži u osmehu

Kakva je ovo crna tačka

Šta je ovo po mom vratu kako se sve

Pogužvalo oko očiju

 

Zar nisam pazio pazila

Kako da mi to ne bude važno

Svima je to važno

U stvari sve ostalo manje je važno

 

Sve ostalo je nevažno ako si ružan

Ne možeš biti srećan moraš biti tužan

Tužan I ružan se rimuje

 

 ovaj kraj je

Sparušen I zbrčkan

Šta je sad to

 

A ja ću čitav vek provesti u krevetu

Pokriven novinama I bukom

Zabavljen soptvenom zajebancijom

 

Uveseljavan slikama svih vas koji kezite zube

Pred svojim telefonima

 glumeći osmeh

Lako je tebi da se šališ

 Glupiram se

benavim i smejem Jer kratko je vreme Mladi su zdravi Stari su gorki Ja neću da budem ostatak u čorbi Plezim se i skačem Na jednoj nozi Pevam i plešem Vesele kletve Mladi su zdravi Stari su ćorci Neću da idem tamo gde oni Imam sunce I žbunje sa plodom Hranim se nebom Opijam vodom Mladi su zdravi Stari su grozni Matore rage a brzi konji