Последњи сусрет са пријатељима пред Апокалипсу

Прво су муње развукле и опарале небо.
Биле су изломљене и чудне,
као штапови неонског светла.
Дошла је тутњава, заглушујућа,
читава се кућа затресла
и знао сам да је Апокалипса
и окренуо сам се да поново заспим.

Био сам на тој забави а око мене
сви моји дивни људи,
које сам давно изгубио у
вреви великог града,
вреви великог живота.

Причали смо,
 окружени поцрнелим пикслама, димом
и својим трудним женама,
о централном грејању у београдским насељима
о поезији и сликарству
о свему.

Музика тек довољно гласна за плес
и простор за разговор.
Нико није марио за очај и буђење
 је изгледало далеко као и
ова младост која се
 неприметно искрала.

Зашто ти треба тај списак,
упитала ме је Луна
нагнутог над још једним крајем строфе
за куповину или незаборав, вероватно.
Заценио сам се од смеха.

Писање стихова

Долазите ми само када је немогуће
 ваше хватање
изјутра и тада сте
већ помало испрани
 и анемични

Најлепши сте када вас сањам
али вас буђење вређа
и онда не знам
можда одлазите некоме
ко ће боље поставити замке

док пронађем папир и оловку
већ ми машете из даљине
претворени у гомиле
 чудних наговештаја
расутих слогова
поједени као мрвице са симса
и онда не знам

појавићете се другима
предивн и нови
уредно умивени
само зато што су увек спремни
зато што спавају са оружјем
под јастуком

ја не могу због деце
танак је то изговор знам
могу ја да пишем и лоше стихове

За Антона

Човек треба да плеше
у три изјутра
пробуђен неким згужваним
 крајем чаршава
када свом снагом навале
недовршене мисли

треба да плеше
апокалиптично
уз хармонику, виолину и гитару
на којој је топао мирис прашине
са жицама са којих се цеде
распрсли плихови

као оне ноћи када сам те сањао
некадашњи пријатељу

седели смо у некој соби
некако сам у сну знао да је твоја
уређена по моди из 70-их
масивни ормари и дрвене фотеље
са зеленим плишаним јастуцима
тепих са ресама на поду и јамболије

Пуштао си нам аудио касете
и плесали смо у том мом сну
али сам сигуран да се догодило стварно
на неком другачијем
и сада далеком месту

-Свиђа ми се, рекао си
и то је све
ништа друго нисам успео да понесем назад

Плесали смо у три изјутра
у соби се осећао мирис топле прашине
а музике се не сећам, сем да је била твоја
и да је била јако добра за плесање

Драго ми је што си ме позвао да је послушам

Јорон

Далеко је Јорон
некада осека направи острвце
усред океана
од белог песка
до којег путници долазе бродом

Јорон острво је прескупо и далеко
рекли су ми људи да им је тешко да оду
иако живе у близини

Јорон острва које је најлепше
и када падају кише
јер тај стих лепо изгледа у песми

из перспективе птица
око острва постоји прстен
 светлије боје од океана
то је песак под плитком водом

на сликама деца у том плићаку
сва чиста и христолика
седе усред бистрог блага
а старији не брину јер и они
могу да ходају по води

и ја сам сигуран
да бих се осећао ко бог
када бих отишао
на далеко Јорон острво

Трапава недеља

У свом новчанику носим
ситниш и у тајној прегради
један сан о океану
слику своје деце и супруге
картице на којима пише ко сам ја
како изгледам и бројеви
неки бројеви су датум рођења
неки бројеви су место одакле сам
неки бројеви су
јуче сам сазнао
у ствари број мојих двојника на свету
не разумем зашто су написали тај број

није ме брига колико мене има на свету
некада је је и један превише незграпан
на сигурном путу ка свом бетонском лежају
у болничкој капели са жуто црним, чађавим зидовима
увијен у упишане и усране чаршаве
чекам да ме подигну моји најмилији
оперу, обуку и спусте у мутаву јаму
ето то је остало
и новчаник
молим вас хоћу да и он оде доле са мном
намените уз то и неколико књига, одело
можда ћу и ја имати штап
као моја Јевросима
и надам се да неће бити посан дан
не волим много мирис рибе

Можда трапава недеља

ISIDOR IGIĆ & DŽONI PROMIS - Binarni Om

Још једна рецензија, хвала Хорви!

www.terapija.net/mjuzik.asp?ID=28697