Nasmejan u paklu i đavoli
Stvarno ne znaju šta će sa mnom
Ovo bi trebalo da je mesto patnje
Ali na svaki bol se navikneš
a sve ostalo
Stvar je treninga
Napravljeni smo da budemo otporni
kao bube i insekti
Sad ide naslov
Počeo sam da se smejem kao lud u paklu
Đavoli su prvo rekli
Nije on prvi, prkos ne potraje
Onda su se malo čudili jer nisam prestao
A onda su već počeli da se skupljaju po uglovima
I da se dogovaraju
Krstili bi se da im je to dozvoljeno
Ne znaju šta da kažu šefu, pa ćute
Češkaju se između rogova
Bulje u mene
Kad pokušaju da me potope
ja sam gumena lopta
Na pitanja gubim usta I jezik
Samo se kreveljim I smejem
Kao lud na brašno
Puštaju mi odvratne pesme i voze
Po površinskom kopu
Dobacuju i svom snagom
Trude se da mi privuku pažnju
Ja im pošaljem poneki poljubac, cmok
I smejem se
Smejem od od izlaska paklenskog sunca
do izlaska paklenskog meseca
Ali najzad u tišini noći
Kada se sve umiri
Ja odlazim na spavanje a onda
I sada vi mislite da sledi nešto kao
Slomim se i plačem
Ali ne
Samo zaspim, mirno kao mače
Нема коментара:
Постави коментар