За Антона

Човек треба да плеше
у три изјутра
пробуђен неким згужваним
 крајем чаршава
када свом снагом навале
недовршене мисли

треба да плеше
апокалиптично
уз хармонику, виолину и гитару
на којој је топао мирис прашине
са жицама са којих се цеде
распрсли плихови

као оне ноћи када сам те сањао
некадашњи пријатељу

седели смо у некој соби
некако сам у сну знао да је твоја
уређена по моди из 70-их
масивни ормари и дрвене фотеље
са зеленим плишаним јастуцима
тепих са ресама на поду и јамболије

Пуштао си нам аудио касете
и плесали смо у том мом сну
али сам сигуран да се догодило стварно
на неком другачијем
и сада далеком месту

-Свиђа ми се, рекао си
и то је све
ништа друго нисам успео да понесем назад

Плесали смо у три изјутра
у соби се осећао мирис топле прашине
а музике се не сећам, сем да је била твоја
и да је била јако добра за плесање

Драго ми је што си ме позвао да је послушам