Od svih izgovora koje sam čula u životu, ovaj je najjadniji, reče zubarka

 Neću da izvadim svoj umnjak

Dole levo

Već je napola pojeden i otvoren

I više me ne boli kao pre

 

Bolji je od ostalih zuba

Koji stoje bez ikakve borbe

U redu

 i blistaju patetično

Kada se nasmejem

 

Moj umnjak ima svoje ćudi

Ponekad me podseti da je tu

Zabada mi igle u mozak,  

Onda me ostavlja me na miru

 

On je moj lajfkouč i guru

Bez njega bi zaboravio lepote

Života bez boli

 

Ne dam svoj pokvareni, crni umnjak,

Po čijem bunaru čačkam nakon jela

On je tu da se ne uspavam

Da uvek budem spreman na iznenađenja

 

Ne treba mi kamen u cipeli

Ne treba mi hladan tuš

Ne treba mi domaći zadatak iz škole

 

Ne dirajte mi taj umnjak

Zašto ste zapeli da ga izvadite