Bube će na kraju jedine preživeti

 Nasmejan u paklu i đavoli

Stvarno ne znaju šta će sa mnom

Ovo bi trebalo da je mesto patnje

Ali na svaki bol se navikneš

a sve ostalo

Stvar je treninga

 

Napravljeni smo da budemo otporni

 kao bube i insekti

Sad ide naslov

 

Počeo sam da se smejem kao lud u paklu

Đavoli su prvo rekli

Nije on prvi,  prkos ne potraje

 

Onda su se malo čudili jer nisam prestao

 

A onda su već počeli da se skupljaju po uglovima

I da se dogovaraju

 

Krstili bi se da im je to dozvoljeno

Ne znaju šta da kažu šefu, pa ćute

Češkaju se između rogova

Bulje u mene

 

Kad pokušaju da me potope

ja sam gumena lopta

Na pitanja gubim usta I jezik

Samo se kreveljim I smejem

Kao lud na brašno

 

Puštaju mi odvratne pesme i voze

Po površinskom kopu

Dobacuju i svom snagom

Trude se da mi privuku pažnju

 

Ja im pošaljem poneki poljubac, cmok

I smejem se

Smejem od od izlaska paklenskog sunca

do izlaska paklenskog meseca

 

Ali najzad u tišini noći

Kada se sve umiri

Ja odlazim na spavanje a onda

I sada vi mislite da sledi nešto kao

Slomim se i plačem

Ali ne

 

Samo zaspim, mirno kao mače

Od svih izgovora koje sam čula u životu, ovaj je najjadniji, reče zubarka

 Neću da izvadim svoj umnjak

Dole levo

Već je napola pojeden i otvoren

I više me ne boli kao pre

 

Bolji je od ostalih zuba

Koji stoje bez ikakve borbe

U redu

 i blistaju patetično

Kada se nasmejem

 

Moj umnjak ima svoje ćudi

Ponekad me podseti da je tu

Zabada mi igle u mozak,  

Onda me ostavlja na miru

 

On je moj lajfkouč i guru

Bez njega bi zaboravio lepote

Života bez boli

 

Ne dam svoj pokvareni, crni umnjak,

Po čijem bunaru čačkam nakon jela

On je tu da se ne uspavam

Da uvek budem spreman na iznenađenja

 

Ne treba mi kamen u cipeli

Ne treba mi hladan tuš

Ne treba mi domaći zadatak iz škole

 

Ne dirajte mi taj umnjak

Zašto ste zapeli da ga izvadite