Neću da izvadim svoj umnjak
Dole levo
Već je napola pojeden i otvoren
I više me ne boli kao pre
Bolji je od ostalih zuba
Koji stoje bez ikakve borbe
U redu
i blistaju patetično
Kada se nasmejem
Moj umnjak ima svoje ćudi
Ponekad me podseti da je tu
Zabada mi igle u mozak,
Onda me ostavlja me na miru
On je moj lajfkouč i guru
Bez njega bi zaboravio lepote
Života bez boli
Ne dam svoj pokvareni, crni umnjak,
Po čijem bunaru čačkam nakon jela
On je tu da se ne uspavam
Da uvek budem spreman na iznenađenja
Ne treba mi kamen u cipeli
Ne treba mi hladan tuš
Ne treba mi domaći zadatak iz škole
Ne dirajte mi taj umnjak
Zašto ste zapeli da ga izvadite
