Трапава недеља

У свом новчанику носим
ситниш и у тајној прегради
један сан о океану
слику своје деце и супруге
картице на којима пише ко сам ја
како изгледам и бројеви
неки бројеви су датум рођења
неки бројеви су место одакле сам
неки бројеви су
јуче сам сазнао
у ствари број мојих двојника на свету
не разумем зашто су написали тај број

није ме брига колико мене има на свету
некада је је и један превише незграпан
на сигурном путу ка свом бетонском лежају
у болничкој капели са жуто црним, чађавим зидовима
увијен у упишане и усране чаршаве
чекам да ме подигну моји најмилији
оперу, обуку и спусте у мутаву јаму
ето то је остало
и новчаник
молим вас хоћу да и он оде доле са мном
намените уз то и неколико књига, одело
можда ћу и ја имати штап
као моја Јевросима
и надам се да неће бити посан дан
не волим много мирис рибе

Можда трапава недеља