Povodom 16.marta, Svetskog dana spavanja

Evo praznika
koji ne slavi mrtve nacije
Pira i njegove pobede
zelene livade i drveće

Zašto nigde ne vidim
vesele zastave na
balkonima sivih
javnih uprava

Treba da podignemo čaše
i nazdravimo neradu
i lenjosti
makar danas

To se neće dopasti tvom šefu
to nije praznik rada
ne slavi se rmbanje dok ne crkneš
ne slavi se ubistvo

Nijedan gazda neće se radovati


Zato kažem: slavimo!
Ispruženi u krevetima
protežemo se dok
prijatno krckaju
naši umorni zglobovi

Jorgani su naši šatori
u njima su naše žene i devojke
naši muževi i dečaci
rumeni i nasmejani

Neka sa osmehom spavaju naša
lenja deca

Amin

Neoprostivost

Nadam se da razumete
 rata neće biti

nema govora

odrasli i sposobni robovi
su skupi
i ne sme se napraviti
takav rashod

Doduše
trebalo bi da i dalje
žive u strahu

Jer strah je
kao što znate

i tako dalje

Bela se pita zašto
ljudi koji su svakako pametni
pristaju i
prave budale od sebe

Kome to treba

Kada ih čuješ šta govore
ti znaš kao i oni:

sve su to besmislice

ipak obojica
oboje ili obe
pristajete na tu dosadnu igru

do-sa-dno
do zla boga

Bolje je ljubiti ženu
Bolje je piti vino
svirati gitaru
i biti slobodan

Evo refrena:

od rata dakle
nema ništa

Pričaju tako da vas uplaše
jer ako se ne plašite
ne mogu da vas upotrebe

ne mogu da vas odvedu u šumu
gustu i poročnu
da vas niko više
nikada ne vidi

neustrašivost je neoprostivost

Kontrola

Pronašli su način

Da nam odmotaju misli

I otvore ih

Kao konzervu ribe

Počeli su da prelistavaju

Sve čitaju

I prave beleške

Sede u mraku

Lica osvetljenih

Slikom sa monitora

Kopali su po meni čitave noći

Pokušavaju da me poprave

Da dodaju

Ono što misle da mi fali

Patritozam

Ljubav za vođu i njegove

Televizijske nastupe

Više libida

da bih napravio

više robova 

Pazite se

Cave canem

Koji vas doziva u noći

Stisnite svoje oči

Možda pomisle da spavate

Glupan

Meni je lako
nemam puno pameti
da mi smeta

nije mi dao Bog
ali ne bih da sam na vašem mestu

Imate je toliko da
bi mogli da je podelite kao ribe
i hleb u pustinji

ne kazem
Vi je i delite
veoma rado i
ne tako retko

dobro je znati da uvek
u izobilju
negde ima pameti

meni je lako

ne poznajem ambise vaših briga
vaše visoke misli
ne razumem
blaženi su nišči duhom

ljubazno ste dozvolili da
naslonim svoj teret
kako ste mi pametni
ljubim vas
cmok

Pogled ti trazi kameru

Pogled ti trazi kameru koja snima
kojoj bi trebalo pokazati osmeh
ne ide to lako
posebno iza noci koje su urezale duboke brazde
na tvom licu
treba pronaci taj osmeh iza podocnjaka
od ranih jutarnjih sati u kojima se razbaskario strah
mucnina od slamnatih strasila koja te vode
koji te mogu oterati ako im ne  kupis dorucak
ako ne pronadjes motiv
ako ne prikazas rast
ako se ne osmehujes kurvi koju jebe
tako je mala slino, mali insektu
osmehuj se, nadji pelenu jer
nece ti dozvoliti da odes sa svog mesta
nadji nacin da ostanes jos par sati duze
cekaju te stari dugovi, racuni,
tabele, priznanice i krediti koje nikada neces
da isplatis, jer dolazi nova glad,
potrebno je jos puno toga tvojoj guzici
iza koje su se svi odavno izredjali
pa ponovo cekaju, novi krug.

Sta ces ti da uradis?
Nista, eto sta ces da uradis
bas nista.

Ima li vremena ili ne, ja mislim - da

Nimalo ne verujem
da će naše priče
biti nedovršene

vremena ima
sasvim koliko treba
uprkos našim upornim
pokušajima da ga skratimo

iz tog razloga
uvek ću rado prigrliti dosadu
hvala

ali ne danas
jer krišom spuštam knjigu
do nosa
virim ispod korica
i gledam te

jer brzo rasteš
prelepa si i
teško je poverovati da
uopšte postojiš

gledam te i
radujem se jer
ne sanjam i
ne nestaješ

Ne verujem da će
naše priče
 uspeti da ne budu
završene

Stani živote bre
gde to juriš tako ludo

Binarni OM 000

U mladom snu

sačekala me je

nasmejana Daena

bez odgovora ni na jedno pitanje

Pokazala mi je put koje se odvio kao

crna traka do sredine reke

tamo je trebalo da odem

Kada sam kroz tunel izašao

na drugu stranu

čekala je kočija sa upreglim

mršavim psom

sve zgrade su od pečene gline

i liče na razbijene sudove

brojgelovskih boja

Uvela me je u sobu pred kojom je

razgovaralo puno glasova

kao da je zabava ili svečani prijem

Sedeo sam udobno u fotelji

jako dugo

i ništa se nije dešavalo

Kada sam rešio da izađem

nastala je tišina a gomila se

razdvojila u špalir

kroz koji sam prošao

Bio sam slobodan da krenem bilo kuda

u Hamistaganu

ali nisam imao želja

Nakon buđenja sam začuđeno

na sebi, u ogledalu

primetio crveni trag preko

čitavih grudi

koji se dugo zadržao