Samo što ja tu ništa ne mogu

Ne izgleda mi fer

Neke ružne zgrade

Žive duže nego dobri ljudi

Ne sviđa mi se

Neki ružni regal oljuštene boje

Stoji duže nego dobri ljudi

Nikuda se ne pomera

Kraće ću živeti bez njega nego sa njim

i  možda će početi da mi nedostaje

Ne smatram pravednim

Što neka kašika za obuvanje

Otvarač za flaše

Grickalica za nokte

Kašika i nož

Ostaju ovde još dugo nakon

Odlaska nekih dobrih ljudi

Ne slažem se sa tim

 

a UK US

det 1. used when referring to someone or something for the first time in a text or conversation.
2. used to indicate membership of a class of people or things.

Čas u prirodi

 Iši smo kući

Kada me je dete pitalo šta znači

Onaj veliki beli spomenik

 

Stoji iznad grada i dalje kao

Zaglavljeni zrak

 na putu u nebo

 

To je cvet ili

To je pesnica rekao sam

 

Neki ljudi su jednom davno

Verovali da Sloboda

Vredi više nego život sam

 

Dali su nam je da je pričuvamo

A mi smo im podigli ovaj spomenik

 

Onda su nas neki drugi

 ubedili da smo prevareni

Da to ništa ne vredi

 

Šarali smo po njemu,

Ostavili ga da sraste sa ovom šumom

Uradili sve što smo mogli

Da ga povredimo

 

I sada više nemamo ništa 

Ostaje da ga srušimo i prodamo kamen

za piljaru

Ili kladionicu

 

To je to deco

Više nisam mogao da im kažem

valjda od hlorisane vode

smeta mi u grlu i u očima

Bravo, kapitalizam

Velika zarđala tabla

i na njoj piše:

 EU podržava

pazi sad

REHABILITACIJU

u našem gradu

služi samo 

da napravi prijatnu senku

retkim hodačima uzbrdo.

Uspor malo, Kapitalizam

da li znaš

ako preteraš

može da se dogodi 

nešto što ne valja za biznis?

Da li si dobro sedatirao

svoje klijente

folklorom i narodnim običajima

televizijskim sportom, 

velikim sisama i golim dupetima?

Čini mi se da jesi,

bravo.

Rođen za to

Ponovo sam krenuo na groblje

Ono je gore iznad grada, visoko

Zato bi vam rekli

Da je to dobra lokacija

Put je sa obe strane ograđen

Stablima zelenog drveća

Od kojih je najlepši 

medeni Bagrem

Deo grada u kojem živimo zove se  Bagremar

Imamo i voćnjak koji cveta

U proleće

I sve tako lepo miriše na život

Na mom putu do groblja

Ljudi tuda vole da šetaju 

Ali ispred groblja naprave okret na petama

I vrate se nazad

Ja sam nastavio pravo

Već mesecima odlažem

Da posetim svoje rođake i prijatelje

Kojih sada tu ima više

Nego dole, u gradu

 

Pomislio sam da bi neko mogao da me pita 

gde sam krenuo

pa bih mogao da kažem:

idem da obiđem društvo.

naravno da niko nije 

jer je jasno gde si krenuo

Tim putem

Prvo kod ćaleta

Da vidim da li je dobro urađen 

Posao opravke spomenika i

Ograđivanja grobnog mesta

Za majku. 

Tu sam seo i isplakao se

Onda sam otišao da se umijem

I potražim grob prijatelja 

Koji je od nedavno tu

Nisam ga pronašao

Ali sam naišao na mnoge druge 

Slučajno, kao na ulici

Javio sam se i podigao ruku

Ej, de si

Krenuo sam nazad

Treba da svratim u prodavnicu

Imam spisak u džepu

I na putu nazad mučim se

 sa jednim pitanjem 

Da li je neko rođen za nešto

Ili se trudi da to postane

Rafovi su visoki kao zgrade i večni

 Vratio sam miris novina u subotu

obilazak starih zgrada kroz šetnju rodnim gradom

sve su i dalje tu

nisu pretrpele velike promene

sem što u njima više nema 

mojih ljudi

ne izgleda mi da ih to naročito zanima

one su i dalje tu

Vratio sam rok muziku u slušalice

jer i dalje može da me iznenadi

iako je godinama to dalek i mrtav zvuk

 ljudi koji su mislili da je 

nešto drugačije moguće

uvek je ta putanja običan krug 

koji nas vreća na mesto sa kojeg su

pošli svi naši roditelji

to je rekao neko pametniji od mene

ja samo kradem

i šta sada

neke zgrade su kupili i 

postaće ponovo prodavnice 

u vlasništvu nekih drugih

podjednako poroznih ljudi

a naša deca šetaće se između rafova

između ulaza i

ništa

Pravila se nisu promenila

 Iako sam stariji

i dalje volim da gledam u radio

i da u njemu zamišljam male ljude

Muzika se promenila

nije čekala da se naviknem na nju

moja je bila neobična i u svoje vreme

a sada kada su svi shvatili

ništa mi više ne znači

ne dira me

Više ni sa kim ne želim da razgovaram

pristojan čovek

ne treba da šutira one koji su  na zemlji

Vi naravno ne propustite priliku

toplo je u gomili

ne obazirite se na neprijatne mirise

Ostalim danima me obično ne zanima

Subotom ustajem rano

Iako ne moram.

Veselo se spremam u predsoblju

i izlazim.

Prvo na kiosk po novine.

Onda do pekare na doručak.

Za stolom listam naslove na prvim stranama, 

to je sasvim  dovoljno.

Subotom izlazi kulturni dodatak u Politici

Koji nije loš.

Ima ukrštenica a

U poslednje vreme pokušavam da rešim  Sudoku.

Mirisi: vrelo testo, sveže štampane novine,

Rosa od snega koja svaki put ulazi

Kada se otvore vrata.

Sugrađani dolaze po hleb I peciva

I šale se sa prodavačicama.

Osmehujem se dovoljno

Da ne budem baksuz.

U povratku obilazim tezge na pijaci

I kupujem povrće i sir.

Dok se vraćam kući

Slušam muziku iz telefona.

U poslednje vreme

Ne volim reči u muzici.

Odvode me tamo

 gde mi se ne ide.

Kod kuće otvaram slatkiše I pijem kafu.

Uskoro će ustati i ostali.

 

Subotnje jutro

Jedino vreme koje sam odvojio za svet.