Dozvolili smo svetu
da ostari
onda ostali zatečeni bljeskom:
U pravu si
pred zgradama na periferiji
sede jauci staraca
i bolničke tišine
koje valjaju ponovljene dane
Porozne i unapred potrošene
na ruski rulet sa dosadom
Još uvek nam sipaju otrov
ako postavljamo pitanja
ali oko nas više nema nikoga
koga bi mogli da pokvarimo
Mladi su pobegli u svoje džepove
gde čuvaju ekrane
i prestali su da mrze kao mi
Njihove misli nećeš zarobiti
na duže od sekundu ili dve
i bićeš im smešan
Нема коментара:
Постави коментар