To nije kamen više je kao neki balon koji vraća vetar

 Odnosim svoje male pobede

na jalovište

da već sledećeg dana budu zatrpane

bez njih lakše koračam po gradu

i čuvam se nade

ona će hteti da me ponovo ponese

i ispusti kao kornjaču sa visine

a ja više nisam tako mlad

da se ne bih razbio na komade

neka me ovako

Vidim jednu reku ljudi i u njima

čitave godine sija jedno svetlo

veoma nežno i melanholično

ovako potrošen ja bih

 mogao samo da mu naudim

neka ga sa decom

ona će znati kako i šta

ne misli da neće

seti se sebe 1996-e, ako možeš

i narednih godina

tada nisam želeo da odem

sada ne umem da živim drugačije

i sva manje mi treba da izguram dan

to više nije ni kamen, više je kao

nekakav balon koji vraća vetar

u njemu ste svi vi i ja vas volim

nije vas ostalo mnogo 

i ne smem da dozvolim sebi da vas naljutim

ili slažem

vi ste razlog da i sutra odem na ono jalovište

i sve pobacam

uz osmeh.