уторак, 2. јун 2020.

Нећу да будеш усамљен

Поделио бих са тобом речи
које не знам шта су
али више не могу да их задржим.

Као порука у боци,
лимена кутија закопана у башти
препуна тајни које знам само ја.

Пуштам их да се претворе
 у јединице и нуле
и чекам да их неко покупи
као мамац са пецаљке.

Желим да их поштени налазач задржи.
Могу му помоћи да се угреје
кад је сам у глуво доба,
ако му је ћебе прекратко а постеља
пуна невидљивих чворова.

Довољно су велике да их подели
ако жели.
Практичне су за понети
и имају неограничен рок трајања.

Али не примам рекламације
јер не знам где би ме могли пронаћи
 ни када.

Написао сам их за тебе али
и за себе.
Не познајеш ме али то не значи
 да ти не желим добро.

Када покупимо остатке
свега што је поломљено
када покушамо да направимо  некакав ред
надам се да ће нешто и остати.

Тада би могли поново да кажемо-
верујем ти.
Желим да те чујем.
Нећу да будеш усамљен.


Нема коментара:

Постави коментар