Приказ једне александријске пластике

Саши Скалушевићу Скали

Правио сам кругове око твоје
пластичне Александрије,
после сам ишао бициклом.

Желео сам да једну књигу
 изнесем из пожара,
ону,
жутих корица и насловом који је као
 немар према глупостима,
изнад сахрањених аутомобила.

Ушао сам унутра чио и свеж
али су ме аперкатом дочекале
пре свега кратке песме,
да,
оне су као песнице.

Треба рећи овако:

Ушао сам унутра са добрим намерама.

Међутим, дочекале су ме снажне
кратке песнице и ја сам се предао
и као прави Мазох,
нисам тражио да стану.

Изнео сам је до пола сагорелу,
сав изубијан и модар
али промењен и ведар,
упрљан истопљеном пластиком,
која ће се развући светом
и преживети милион година
јер још нема тих бактерија које би је појеле.