Pomireni

Dragi moji.
Ostarela deca,
sa plemićkim titulama.

Niko ih neće zaboraviti
makar jedan vek
ili nešto duže

Dok nose samo
bes svojih pesama
od kojeg niko ne strada

lete po etru
oznojenih godina
sudarajući glave

na kraju zajedno
piju mlake čajeve
i smeju se

vreme je za pisanje
memoara,

vreme je da se oprosti sebi

postace sve za sta
nikada nisu marili

pomireni sa legendom