Zen

Ponovo se nakupilo prašine na stolu,
reče moja supruga.
Vidim trag tvojih prstiju,
sada, dok gori lampa.

Negde sam morao da spustim svojem prste,
odgovorio sam.

Mogao si i da je obrišeš,
primeti moja divna žena.

Ako priđemo tome spekulativno,
prašina dođe i ode,
i ne postoji de facto.
Prašina je iluzija,
recitovao je dobri muž.

Mogao si da obrišeš tu iluziju,
glasio je odgovor.

To je zanimljiv diskurs
i zahteva dosta razmišljanja.
Da li je moguće obrisati iluziju,
trudio se muž.

Jeste, krpom,
rekla je supruga,
Zen majstor.

Kakvo rešenje,
pomislio sam glasno,
Napisaću o tome pesmu.