Zamenio bih svoje slabe dane
iz kontejnera na površinskom kopu
Severnog revira RBMa
za isti broj jednako slabih
dana na okeanu
na beskrajnom pesku obale
svoje slomljene ideale
za iste takve, samo
u pletenoj ležaljci izložen toplom vetru
sve svoje ovdašnje pobede
menjam za poraze ali
na gore opisanom mestu
Poslednji put smo otišli u grad
i bilo je dobro
blistali smo u prašini, magli i dimu,
koji se uvlačio u odeću
i nije želeo napolje
danima
smo veslali na tom kursu
kao očajnici i pevali kroz plač
trudeći se da se ne vidi
Bilo je dobro
izaći iz sebe na beskrajne serpentine
u široke priče koje se pružaju dalje
sa svakom izgovorenom reči
od toga se gušili u smehu, u nonsensu
odbijali svaku tvrdoću i trud
i kako su tu upale godine
i kako su tu upale nekakve istine
strašne i mistične kao crni monolit iz onog filma
koji niko ne može da pomeri
ja ne znam.
Da li ti znaš
kako smo postali ovakvi
gde je ona naša sjajna zajebancija
to mi nedostaje
da li mogu sam da odigram preostalo vreme
možda ali me ponekad
jako zamara
i onda taj umor neće da izađe danima
kao da i sebe moram da raširim na terasi štipaljkama
i ostavim dok me vazduh i sunce ne poprave
dok ponovo ne budem ali samo nakratko
onaj sa obrnutim zarezom na kraju usne
jer po tome si znao da nešto spremam
i da će biti dobro
Ostaće ti brazde na čelu
Na sve ovo na stolu
Ćutiš ribljim usnama
A koštalo je para
vremena i ljubavi
Da bude postavljeno za nas
Zar ti I od samih mirisa ne ide voda?
Da
I zato se osećaš krivim I krivom.
Gledaš sa skrivenom željom
Plačeš u sebi
Zbog šećera I masti koje ne bi trebalo
Zbog trave u tanjiru zbog koje se osećaš kao krava
To je ono što sebi kažeš
kada se pogledaš: kravo ili svinjo
Vidi na šta ličiš
Nimalo na ono što si videla ili video
na mreži
ribo
Kako ne mogu da budem onakav onakva
Gde je sjaj na mojoj koži u osmehu
Kakva je ovo crna tačka
Šta je ovo po mom vratu kako se sve
Pogužvalo oko očiju
Zar nisam pazio pazila
Kako da mi to ne bude važno
Svima je to važno
U stvari sve ostalo manje je važno
Sve ostalo je nevažno ako si ružan
Ne možeš biti srećan moraš biti tužan
Tužan I ružan se rimuje
ovaj kraj je
Sparušen I zbrčkan
Šta je sad to
A ja ću čitav vek provesti u krevetu
Pokriven novinama I bukom
Zabavljen soptvenom zajebancijom
Uveseljavan slikama svih vas koji kezite zube
Pred svojim telefonima
glumeći osmeh
Glupiram se
benavim i smejem Jer kratko je vreme Mladi su zdravi Stari su gorki Ja neću da budem ostatak u čorbi Plezim se i skačem Na jednoj nozi Pevam i plešem Vesele kletve Mladi su zdravi Stari su ćorci Neću da idem tamo gde oni Imam sunce I žbunje sa plodom Hranim se nebom Opijam vodom Mladi su zdravi Stari su grozni Matore rage a brzi konji
