Морамо отићи заједно без пртљага и пуни светла

Ако не кренемо заједно
ја се не могу извући сам
али морате без пртљага
и пуни светла

да бих смео да одвежем то уже
које ме веже

сви морате поћи:

намирисани,
пуни бесмислене снаге
и са узвицима
и папирним рукама
набораних очију и напрегнутих чела
док преврћете гомиле списака
 тражећи потписе и решења која недостају
која су малопре била ту
која више никада нећете наћи
жене пажљиво намазане
са савршено избалансираном исхраном
савршено у равнотежи на линији
 на стакленим штиклама
са кесама из бутика и невероватним торбама
сви заједно у истом котлу на истом месту
размењују осмехе без учешћа очију
као сличице
са мислима само о следећој сензацији
о новој привлачној причи
то је прљавштина коју волимо
без које не можемо
то је блато којим мажемо једни друге
по образима, грудима и бутинама
које лижемо док се још један спрема
 да скочи са терасе
надајући се насловима,
напућени испред пожара
надајући се прилици да кажемо
познавао сам га
ц,ц,ц,
тако слатка дечица,штета
изгледали су срећно
али видите, никада се не зна

не могу се извући сам
како да то урадимо, да ли обећавате
то су само речи али то је све што имамо
не могу да вас држим за ваздух
оне ће направити талог
који служи томе да изгледамо виши
и да гледамо низ нос
никоме од вас не верујем а
изгледа да ћу морати да се вратим
још небројено пута и увек
када окренем леђа нешто ново се сруши
и стопала ми се заглаве
одскакујем споро као балон у лошем сну
можда се на крају све само стропошта
и сложи уз кратку најаву фанфара
мени ће већ одавно бити доста
моја наговарања више немају смисла