Samački hotel

Ponekad mi uspeva
prelistavanje slika
koje sanjam,

onih koje se
upecaju, sasvim slučajno...

Evo ovog jutra
imam pune ruke posla,

punu mrežu slika.

Trudim se da ih brzo zapišem pre
da ih umivanje ispere
ili otera sunce.

Evo:

Živimo u sivom soliteru
u prostranom stanu
jedna soba jako liči na
studentsku,
prvu u kojoj sam stanovao.

Sve prostorije su dobro osvetljene,
sa udobnim nameštajem.


(Ranije, pre nego što ću zaspati
razgledao sam fotografije novog stana
svoje sestre.
i one su se preselile u san

shvatam to upravo sada
dok ovo pišem.)

Dalje:

U svakoj sobi sedelo je puno ljudi,
zabavljenih nekim poslom,
kojeg se ne sećam.
Ja im se kulturno  javljam,
i razgovaramo o nečemu prijatnom.


Iako se lica sećam, ne prepoznajem ih.


U prizemlju sedi portir
a na podu su čisti, plavi itisoni
kao u novom samačkom hotelu u Majdanpeku
o kojem sam sa nekim razgovarao,
pre nekoliko dana.

Samo sve izgleda novo,
kao kada sam bio dete.

I sve je prešlo u san.

To shvatam upravo sada,
dok ovo pišem.