Iši smo kući
Kada me je dete pitalo šta znači
Onaj veliki beli spomenik
Stoji iznad grada i dalje kao
Zaglavljeni zrak
na putu u nebo
To je cvet ili
To je pesnica rekao sam
Neki ljudi su jednom davno
Verovali da Sloboda
Vredi više nego život sam
Dali su nam je da je pričuvamo
A mi smo im podigli ovaj spomenik
Onda su nas neki drugi
ubedili da smo prevareni
Da to ništa ne vredi
Šarali smo po njemu,
Ostavili ga da sraste sa ovom šumom
Uradili sve što smo mogli
Da ga povredimo
I sada više nemamo ništa
Ostaje da ga srušimo i prodamo kamen
za piljaru
Ili kladionicu
To je to deco
Više nisam mogao da im kažem
valjda od hlorisane vode
smeta mi u grlu i u očima
Нема коментара:
Постави коментар