ili se to zove entuzijazam

Nekih dana je sunce odvrnuto

Na najjače

A ja sam se našao na usponu

Reke su potekle iz mojih pora

Jednom ću početi da ne žurim

Kad porastem

Dovoljno da ne budem ovako tašt

Jer to je ono što vidim svuda

A vidim jer prepoznajem zar ne

U crkvi sa rukama u džepovima ili

Na struku

Na proslavama u kruženju bokova

Ovih u stvari nesrećnih žena

I muškaraca

Koliko je ovde malo stvarne radosti

Ali jedino deca

I samo radi njih

Ja vam želim da prekinete taj gvozdeni put

Taj okrugli lanac

Mora ovako da se kaže

Ne vredi drugačije

Jer po zanimljivoj definiciji

Glupost je činiti sve isto iznova

Nadajući se drugačijem ishodu

Ili je to optimizam