To nije bilo slučajno

 

kada sam poslednji put bio da obiđem

mesto na kojem si sahranjen

bio sam jako tužan

ali ne zbog tebe

naišao sam na jedan od zidova 

koje život ume da postavi

 i u tom trenutku mi je izgledalo

da sam nemoćan

i da ne mogu ništa da uradim

otišao sam do tebe 

da bih uradio makar jedno

umirio svoju savest 

jer ne dolazim često

ne znam kada su zadušnice i

 ne znam kojim danima bi trebalo otići,

potrudio sam se da zaboravim i

oba datuma napisana na spomeniku

otišao sam jer sam hteo da ti se izvinim

nismo se rastali kao prijatelji

i posle tebe

ni sa kim se nisam rastao kao prijatelj

tu se ništa ne može

ali naučio sam da i to prihvatim 

samo kao još jedno sranje

stajao sam tamo i gledao u tvoju 

izbledelu fotografiju na kamenu

plakao kao da si juče nestao

pokušavao da nešto smislim da kažem

i onda se podigao snažan vetar 

sasvim niotkuda

i kroz grane drveća je

 prošao ogroman šum